Дом Кихота
По критици цивилизацијског погона, дубини визије, заокруженом филозофском (или духовном) устроју, порођеном новом језику, реченичној такозваној структури — Добривојевић је вјеројатно највећи писац (сад би ме Буда исмијао) који се појавио уназад 30 година. Мислим то генерално, а не локално.
Дарио Гргић
Владан Добривојевић је један од апсолутних феномена у српској култури. Његови радови обухватају свет речи какав смо мојих десетак марљивих пријатеља и ја сачињавали деценијама. У његовом делу протиче историја човечанства, у њему се распростиру безмало сви крајеви наше планете. Оно је мрежа која треба да улови наше душе, јер је и замишљено као велико и непрегледно странствовање људске душе која је залутала у овај злехуди свет.
Јовица Аћин
У Добривојевићевом опусу присутни су, експлицитно или имплицитно — помињемо само нека од дела и аутора — од Тристана и Изолде, Слова о полку Игорову, митова о Атлантиди, Персефони, Икару, Хери и Леандру, Мртвих душа, учења Светих отаца, Лао Цеа, Достојевског, Бекета, Булгакова, Сухравардија, Ибх–Хајама, Соловјова, Купера, Берђајева, преко Воласа Стивенса, Хамваша, Платона, Ортеге и Гасета, Хајдегера, до биографије светог Саве и Андрићеве Јелене, жене које нема. Но, овај опус у целини, потврђујући сродност аутора са многим мислиоцима, у првом реду са Хајдегером и Хамвашем, суштински се (као романескни опус) наставља на дело Достојевског, делећи са великим писцем интересовање за исте теме, али их на другачији начин промишљајући, што и одговара разликама доба којима припадају.
Јасмина Ахметагић
Детаљни подаци о књизиНаслов: Дом Кихота
Издавач: Čigoja štampa
Страна: 605 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 20 cm
Година издања: 2018
ИСБН: 978-86-531-0421-4