Достојевски: Велики инквизитор
ПОБУНА
У роману „Браћа Карамазов“, „Побуна“ претходи „Легенди о Великом Инквизитору“. Као и поему, Иван је казује Аљоши Карамазову, свом млађем брату, који је новајлија у оближњем манастиру ван града.
– Морам ти једно признати – поче Иван – никада нисам могао да разумем како човек може волети своје ближње. Баш ближње, према мом схватању, није могуће волети; само удаљен човек може волети. Ја сам, видиш, читао некад негде о Јовану Милостивом (једном светитељу), како је он – кад му је дошао гладан и промрзли путник који је молио да га огреје – како је он тада легао са тим промрзлим путником заједно у постељу, загрлио га и почео му дисати у уста која су била загнојена и из којих је излазио смрдљиви задах од неке страшне болести. Убеђен сам да је он то чинио унутрашњим мучењем, са лажним усиљавањем, због љубави коју му је дужност налагала, и због покајне казне коју је сам себи наметнуо. Да бисмо могли заволети човека, потребно је да се он сакрије, да нам није пред очима; чим покаже своје лице – оде љубав! …
Детаљни подаци о књизиНаслов: Достојевски: Велики инквизитор
Издавач: Panonske niti
Страна: 64 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 12 x 17 cm
Година издања: 2015
ИСБН: