Драги моји кумови: писма Сидонији и Ђоки Гајин 1935-1941
Преписка са кумовима Гајин, јединима који су јој у српству преостали после смрти мајке и сестре, припада периоду када се драма Милеве Марић Ајнштајн ближила крају (1935-1941-ве).
Кумови су јој једина веза са завичајем који је мами варљивом надом за повратак.
Она, и кад им пише своје свакодневне бриге, то је једноставан и потресан катарзични монолог опроштаја њене драме.
Дозирана, достојанствена и суздржана исповест.
Ова писма је представљају као поноситу Српкињу, образовану а патријархалну, и на све веома обзирну. Стамена је у својој судбини са скоро античким назорима. У времену када не наилази на разумевање за себе, она га има за све друге.
Оно што Милева Ајнштајн пише куми Сидонији Гајин поводом смрти своје тетке Јелене Гајић, можемо узети и као њено казивање сопствене судбине:
"Много је пропатила и преживела и сви ти жалосни догађаји накупили су код ње толико горчине..." - Милован Витезовић
Детаљни подаци о књизиНаслов: Драги моји кумови: писма Сидонији и Ђоки Гајин 1935-1941
Издавач: Prometej Novi Sad
Страна: 218 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 cm
Година издања: 2011
ИСБН: 978-86-515-0576-1