Autor: Mina Petrović
Strana: 242
► Ostali detalji

U periodu savremene globalizacije, proces glokalizacije države ponovo afirmiše ideju lokalno zasnovanog razvoja. Razumevanje endogenih potencijala kao specifičan razvojni resurs predmet je studija slučaja u Kragujevcu, Šapcu, Užicu i Novom Pazaru. Kombinacijom nalaza anketa i intervjua oslikane su sličnosti i razlike između ovih gradova u profilisanju razvojnog identiteta i u preprekama realizacije sagledanih potencijala.
(...) Ono što je realno je da je Kragujevac sad perspektivniji od Niša i da je, zahvaljujući Fiat-u i drugim firmama i svom geostrateškom položaju, ja bi’ rekao u Srbiji, možda već treći grad, (...) da bude južno od Beograda, eto, glavni grad ove naše Srbije preostale (KG7).
Šabac ima tradiciju da bude nosilac svih nekih progresivnih ideja koje su dolazile iz Evrope (ŠA5); Pa opet smo tu negde blizu kad je u pitanju EU, Šabac će biti opet među prvima iskustveno (ŠA10); (...) će biti pandan jednom, ajde’ da ne kažem Beogradu, ali sigurno Novom Sadu (ŠA7).
Užice je bilo centar ne samo dela u Srbiji, nego je bilo centar istočne Bosne, severne Crne Gore (...) tako da je to sputalo taj deo preduzetničkog, onog što je bilo nekad u Zlatiborskom okrugu (UE2); Sad je to na neki način sve opredeljeno da ti centri funkcionišu nešto u Kraljevu, nešto u Kra-gujevcu. Znate, iseljeno je iz Užica, to ostavlja jedan gorak ukus (UE2).
Znači, ko god hoće da dođe ovde, treba mu da se klamusa pet sati od Beograda do NP (NP3); (...) Otežan promet na granici sa Crnom Gorom, ne funkcioniše prevoz ovde na Rožaje, već mora da se ide preko Prijepolja. Znači, mi smo trgovački grad koji je zablokiran granicama u ovom novom vremenu (NP12).

Mina Petrović predaje na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde na raznim nivoima studija drži kurseve iz oblasti sociologije grada, prostora, konzumerizma, lokalnog i održivog razvoja.