Аутор: Свети Владика Николај (Велимировић)
Страна: 350
► Остали детаљи

НЕКОЛИКО РЕЧИ НА ПОЧЕТКУ

„Певаћемо Богу без престанка, Бог је бољи нег’ отац и мајка… Богомољци, зашто не појите, слуге Божје, кога се бојите? … Кога ћу да хвалим сем Живога Бога, кога ћу да славим сем Господа свога?“ Такве су песме одјекивале широм Србске Цркве од када је Владика Николај стао на чело богомољачког покрета да га поведе ка Христу и вечности. Нама, Србима, најдивнија песма је, после оне богослужбене, песма из „Духовне лире“ Владике Николаја. о њој је Свети Јустин Ћелијски, у беседи на парастосу Светом Николају Жичком, рекао „Треба само узети и погледати његову Духовну лиру. Нека ми опрости Свети Дамаскин, Свети Роман Слаткопевац, али ето, он је стао поред њих и уз њих само са својом Духовном лиром. То је такво бисерје небеско, какво србска земља видела није. То најбоље занју богомољци, најбоље знају монаси, монахиње, јер је њих Духовна лира држала и побудила да крену Христовим путем по српбској земљи стрмој и магловитој“ …