Аутор: Архиепископ Аверкије (Таушев)
Страна: 8
► Остали детаљи

Овако гласи одлука Првог Ватиканског концила, донета за време римског папе Пија IX 1870. године:

„(Римски) папа је божанствени човек и људски Бог. Стога нико не може да суди њему, или о њему. Папа има божанску власт, и његова власт је неограничена. Њему је на земљи могуће исто оно, што је на небесима могуће Богу. Оно што је учинио папа, исто као да је учинио Бог. Његове заповести треба испуњавати као заповести Божије. Само Бог је налик папи; папа заповеда небеским и земаљским створењима. Папа је у свету исто што је у свету Бог, или што је душа у телу. Папина власт је изнад сваке створене власти, јер се она на одређени начин простире на небеске, земаљске и адске предмете, како би се на њему оправдале речи Светог Писма: „Све си потчинио под ноге његове.”

Папиној власти и вољи предато је све, и нико и ништа не може да му се супротстави. Ако би папа повео за собом у ад милионе љуци, нико од њих не би имао права да га упита: „Оче свети, зашто то чиниш?”

Папа је непогрешив, као Бог, и може да чини све што чини Бог.
Воља Божија, па сходно томе и воља папе, који је намесник Божији, свуда има врховну власт. Он се опасује са два мача -то јест влада над духовним и светским: над патријарсима и епископима, над царевима и краљевима. Сви љуци на свету су његови поданици. Он је све, изнад свега, и у себи садржи све. Што он хвали или куди, то су сви дужни да хвале или куде.

Папа може да измени природу ствари, да ни из чега начини нешто. Он има власт да од неистине начини истину. Он има власт да против истине, без истине и насупрот истини чини све што је њему угодно. Он може да приговара против апостола и против заповести које су предали апостоли. Он има власт да...