Аутори: Ава Варсануфије, Јован Пророк
Страна: 400
► Остали детаљи

Благословио: Visokoprepodobni Iguman Svetog manastira Hilandar, arhimandrit gospodin Mojsija

Кратка повест о животу преподобних отаца Варсаиуфија и Јована, састављена Никодимом, светогорским монахом

Писци ове богомудре књиге били су уистину богоносни, христоносни и духоносни оци Варсануфије и Јован, обрасци подвижништва, познаваоци безмолвија, светилници расуђивања, неуспављиве очи прозорљивости, скривнице врлина, обиталишта Светог Духа.

Међутим, време које све руши и покрива маглом заборава није нам оставило повест о животу богоносних светила Варсануфија и Јована. Стога сам се ја немоћни постарао да изаберем из њихове властите књиге, коју овде предлажемо, нека појединачна сведочанства (о њиховом животу), и да их понудим онима који желе знати каквим су врлинама ови богоносни оци достигли крајње савршенство које смртни могу достићи.

Напомена једног древног светог мужа који је преписао ова питања и одговоре онима који желе да читају ову књигу

Молим оне који читају ову књигу да са побожношћу и вером приме написано у њој, а још више да се старају да, благодаћу Христовом, достигну до подражавања живота и дела стараца који су написано изговорили. Дуготрајно стичући искуство кроз све околности живота, трпећи и подвизавајући се вером по Богу, сходно речима светог апостола - по правилу (2.Тим.2,5), те следећи у свему пут светих отаца, они су се показали достојни примања таквих дарова од Бога.
Приступајући читању написаног треба да знамо да је нешто било речено отшелницима [тј. пустињацима], нешто онима који су у општежићу, нешто онима који живе у духовној сагласности а нешто свештеницима и христољубивим световњацима, нешто младима, [тј. почетницима], а нешто напреднима и онима који су се извежбали дугим учењем (уп. Јев.5,14), а нешто [опет] онима који се приближавају савршенству врлина. (Једном речју), свакоме [је пружено] оно што је прилично да чује, јер нису свима прикладне и исте поуке. За различит узраст, тј. за дете, младића и старца [прикладна је различита] храна. Тако је и код духовног узрастања. Много пута су [старци] одговарали сагласно душевној немоћи оног ко пита, снисходећи му по домостроју, како не би пао у очајање, као што видимо у житијама стараца. Због тога не треба прихватати као опште правило оно што је са снисхођењем било речено некима услед њихове слабости. Напротив, треба обратити пажњу на то да је сваки одговор светих био пружен сагласно стању онога ко пита. Утолико се дешавало да и он, када се молитвама светих отрезни од [греховног помрачења], дође до настројења приличног монасима и опет од отаца чује оно што му је на корист. Молим вас у Господу да помињете и моју смиреност у вашим светим молитвама, као оног који је, уз Божију помоћ, преписао ове одговоре на корист оних што ће их читати са страхом Божијим. Нека се моле да ми речи светих не буду на осуду, него да будем и сада и у Дан суда покривен њиховим и вашим молитвама. Амин.