Аутор: Марин Држић
Страна: 226
► Остали детаљи

Дундо Мароје представља најбољу комедију Марина Држића, која се састоји из пет чинова и два пролога. Иако је радња смештена у Риму, сваки покрет и свака реч алудира на дубровачку стварност, чиме то контрастирање продубљује сликовитост и изазива комику.


Дундо Мароје, главни јунак ове комедије, представљен је као карактеристични представник ренесансе, као пожудни и похлепни старац, који, желећи сав новац и богатство овог света, шаље свог сина у Италију да процени какве су могућности зараде на тим просторима. Уверивши се у његову раскалашност, одузима му новац, при чему се истиче његова себичност и грамзивост. Кроз његов лик видимо представника супериорности, односно привилегованог сталежа, који се једино новцу радује, што у људима изазива жељу да такво стање искорене. Борци против таквог поретка ствари јесу, свакако, досетљиви слуга и слушкиња, који су стално уз Дунда Мароја.

Ова комедија Марина Држића написана је као сатирична критика друштва тадашњег времена, где је богатство искритиковано и где је робовање новцу приказано као највеће људско зло. Ипак, овим делом приказано је тадашње друштво, које је прошло кроз оштру критику Марина Држића. У делима аутора, оживљен је живот и продубљене су његове вредности, те је стога он, са разлогом, најистакнутији ренесансни писац наших простора.