Страна: 120
► Остали детаљи

Књижевност Вавилона и Месопотамије била је веома богата, па су тако у том периоду настала многа дела, попут легенди, митова, псалми, епова… Најпознатији еп из тог периода јесте Еп о Гилгамешу, посвећен краљу Урука.

Гилгамеш, две трећине Бог, а трећина човек, владао је првобитно градом Уруком као насилни краљ, те му због тога бог неба Ану шаље јунака који ће га савладати. Направивши га од блата и пљувачке, Гилгамеш је добио новог пријатеља – Енкидуа. Након борбе, њихово пријатељство постаје толико снажно, да се чак и заједно боре против Хумбабе и небеског бика, због чега Енкиду бива кажњен небеском смрћу.

Од тог тренутка, Гилгамеш почиње да трага за вечним животом. Уплашен сазнањем да је човек смртан, одлучује да оде чак и на крај света како би остварио оно што је замислио. Трагајући за леком вечности, наилази на савете о љубави, срећи, животу уопште, али и на разна искушења, која га не спутавају да трага даље. Нашавши вечну траву у језеру, одлучује да је подели са другима, јер не жели да живи вечно сам. Међутим, змија односи траву вечности и доноси сазнање да ће Гилгамеш, исто као и Енкиду, умрети.

Еп о Гилгамешу читаоцима говори о важности пријатељства, али и о нечему што је људима недостижно и неухватљиво, о вечном животу.