Аутор: Епископ Антоний (Пантелич)
Страна: -
► Остали детаљи

Књига беседа Епископа моравичког Антонија, под називом „Светитељи земље српске“ („СВЯТЫЕ ЗЕМЛИ СЕРБСКОЙ“), у издању Патријаршијског Управног Одбора Српске Православне Цркве, светлост дана је угледала 22. октобра 2017. године, када је на Међународном београдском сајму књига, по први пут била представљена јавности.

У питању су беседе на празнике Срба светитеља по датумима њиховог прослављања, које прате црквени календар (укупно има 38 беседа).

Рецензент књиге је јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат и професор Богословије Сретењског манастира у Москви, заменик главног и одговорног уредника православног портала „Pravoslavie.Ru“, и велики познавалац историје српског народа.

Предговор за књигу је написао проф. др Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији.

Предговор
проф. др Славенка Терзића

Благодарим Господу што ми је припала таква част, да руском читаоцу могу представити јединствену књигу – поклон Цркве Светога Саве, братској Руској Православној Цркви. У питању је зборник проповеди по датумима празновања српских светитеља, који су се подвизавали у нашем народу кроз сву његову историју, од најстаријих времена, па све до светитеља бурног 20. века.

Поменуте беседе и духовне поуке припадају перу мог доброг пријатеља и сарадника у дипломатској мисији у Русији, ученог и од мене веома поштованог Епископа моравичког Антонија, представника Српског Патријарха и настојатеља Српског подворја у Москви. Концепт књиге је такав да, на задивљујући начин, повезује српску агиографију и омилитику са православним црквеним календаром, тако да проповеди прате редослед празновања светих, уједно водећи читаоца кроз годишњи богослужбени круг Српске Цркве.

Књига је јединствена и по томе што су прикупљене проповеди у књизи, у оригиналу изговорене управо на руском језику, како би се нашој руској браћи приближила духовна ризница српског православља. Захваљујући свом пастирском служењу и дару проповедништва, аутор успева да на један сасвим нов начин оживи житија светих, и да их приближи многима, ван граница Српске Цркве. Ако наша братска срца бију истим звуком, ако се молимо истим светитељима, напајајући се њиховом науком и подвизима, ако нам постају јаснији и ближи обрасци светости који су потекли у нашим народима, у том случају ми похвално следујемо путевима поколења Руса и Срба – наших отаца, деда и прадеда, који су одувек осећали блискост православног словенског духа, поштујући идеале и квалитете традиционалног-народског живота.

У име Владе Републике Србије и Српске академије наука и уметности, поздрављам излазак из штампе књиге Епископа Антонија, са жељом да поменуто дело наиђе на позитивне критике руских читалаца.

* * *

Текст на русском языке:

Книга проповедей епископа Антония (Пантелича) „СВЯТЫЕ ЗЕМЛИ СЕРБСКОЙ“

22 октября 2017 года вышла из печати книга проповедей епископа Антония (Пантелича), представителя Святейшего Патриарха Сербского и настоятеля Сербского Подворья в Москве, под названием: „СВЯТЫЕ ЗЕМЛИ СЕРБСКОЙ“. Это сборник проповедей на дни памяти сербских святых (38 проповедей).

Предисловие к книге написал чрезвычайный и Полномочный Посол Республики Сербии в Российской Федерации академик, доктор Славенко Терзич. Текст предисловия приводим целиком:

„Благодарю Бога, что мне выпала честь представить русскому читателю уникальную книгу, являющуюся даром Церкви святителя Саввы братской Русской Православной Церкви, – сборник проповедей на дни памяти сербских святых, которые просияли в нашем народе от самых древних времён чрез всю его историю, кончая угодниками Божиими минувшего бурного XX столетия.
Эти проповеди и поучения принадлежат перу моего доброго друга и коллеги по дипломатическому служению в столице России, учёного и глубоко почитаемого мною человека, представителя Святейшего Патриарха Сербского и настоятеля Сербского Подворья в Москве Владыки Моравичского Антония. Концепция книги удивительным образом соединяет в себе сербскую агиографию и гомилетику со стилем православного церковного календаря, где проповеди представлены по ходу года – ото дня ко дню, сопровождая читателя на протяжении всего годичного богослужебного круга Сербской Церкви.
Настоящий труд уникален также ещё и тем, что объединённые в него проповеди изначально составлялись именно на русском языке, чтобы приобщить наших дорогих русских братьев к сокровищнице богодухновенного разума Сербского Православия. Автор стремится своим пастырским даром и проповедническим талантом оживить сухие строки святцев, наполнить жизнью и смыслом имена неведомых многим за пределами Сербии святых угодников Божиих. Если сердца братьев бьются в унисон, если мы молимся одним и тем же святым, вдохновляясь их подвигами и умудряясь их наставлениями, если нам становятся понятны и близки образы святости, явленные в наших народах, то мы похвально следуем по путям прежних поколений русских и сербов – наших отцов, дедов и прадедов, всегда ощущавших близость по крови православной, по общему славянскому духу, по идеалам и ценностям народной жизни.
От лица Правительства Республики Сербии и Сербской Академии наук и художеств приветствую выход в свет книги епископа Антония и желаю, чтобы это творение нашло интерес и горячий отклик у русских читателей.“

Чрезвычайный и Полномочный Посол
Республики Сербии в Российской Федерации
академик, доктор Славенко Терзич

Православный сербский народ
принёс Господу Богу и Спасу нашему
Иисусу Христу за многовековую
историю свою множество святых:
преподобных, благоверных королей,
мучеников и архипастырей, которые
своим подвигом и живой непрестанной
помощью учат нас вечным истинам
учения Христова. Они — наши наставники
о Господе. Но духовным отцом своим
православные сербы во всём мире
почитают одного человека, которому
воздают особое почитание и который
является первейшим ходатаем о них
у Престола Божия, — великого святителя
Сербского Савву, основателя Сербской
Православной Церкви.
* * *
Потому и Церковь Сербская именует
себя Церковью святителя Саввы,
или, иначе, Святосаввской Церковью.
И всякую добрую православную традицию
мы именуем её святосаввской.
Первая честь среди всех сербских святых
отводится сему дивному мужу,
насадившему лозу, доныне питающую
благодатью Божией и соединяющую
всех православных сербов,
где бы они ни жили.

Из книги епископа Антония
(проповедь на праздник Святителя Саввы Сербского)