Autor: Dejan Tiago Stanković
Strana: 225
► Ostali detalji

Dejan Tiago-Stanković (Beograd, 1965) pisac je i književni prevodilac. Piše na srpskohrvatskom i portugalskom jeziku, sa kojih i prevodi književna dela. Nakon završenih studija arhitekture, 1991. seli se za London, a odatle u Lisabon, gde će početi da se bavi prevođenjem i pisanjem.  Na portugalski je preveo dela Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića i Dušana Kovačevića, a na srpski je preveo dela Pesoe i Saramaga. Njegova prva autorska knjiga je  zbirka pripovedaka „Odakle sam bila više nisam“, za kojom sledi roman „

„. Za obe knjige je bio uvršten u najjuže izbore za više domaćih književnih nagrada, a za „

“ Estoril je dobio nagradu „Branko Ćopić“ koju dodeljuje SANU. Osim književnog stvaralaštva, piše i članke za mnoge srpske, hrvatske, portugalske i brazilske pisane medije.
Estoril



Opis Proizvoda
S kraja na kraj Evrope besni Drugi svetski rat. Neutralni Portugal ostaje jedna je od malobrojnih oaza mira, neizbežna stanica na ruti prognanika i jedino mesto gde su se agenti zaraćenih strana mogli susresti i saznati nešto jedni o drugima. Dok se u Lisabonu proživljava drama izbegličke krize i vodi prikriveni obaveštajni rat,
, nevelika rivijera pokraj prestonice, proživljava svoje zlatno doba. U sledećih nekoliko godina tuda prolaze brojna znana i neznana imena starog sveta: oni najbogatiji, najuticajniji ili pak oni sa najviše sreće. O njima nam pripoveda roman „
Estoril
„. Ipak, glavni junak ovog dela je luksuzni estorilski Hotel Palacio. Iz njegove priče, ratne ali bez ispaljenog metka, rekonstruisane iz sećanja, zapisa svedoka i dokumenata preostalih iz te epohe, saznajemo kako je Ian Fleming susreo pravog 007, koja je muka Crnjanskog naterala da napiše „Lament nad Beogradom“, otkuda ideja za kultni film Michaela Kurtiza „Casablanca“ i gde se Saint-Exupery inspirisao za svog Malog Princa.
Estoril