Аутор: приредио и превео са грчког Драган Поповић
Страна: 228
► Остали детаљи

Еутаназија (εύθανασία) сложена грчка реч, која се састоји из речи (εύ) добар и смрт (θάνατος). У свом оригиналном значењу односи се на славну, срећну и безболну смрт. Међународна заједница је усвојила овај термин мењајући његово изворно и дајући му сасвим ново значење: усмрћивање људи који су оболели од озбиљних и неизлечивих болести или стања, услед чега је њихов живот постао изузетно непријатан или неподношљив.

У својој практичној примени еутаназија се појављује у различитим облицима. Под активном или позитивном еутаназијом подразумева се она која се врши када постоји непосредна интервенција (лекара) која доводи до смрти (пацијента), док је пасивна или негативна у случајевима када није примењивана или је обустављена фармаколошка и/или технолошка подршка пацијеновом животу, што је за директну последицу имало његову смрт.

У концепт еутаназије се чак сврстава и потпомогнуто самоубиство, медицинским средствима или не, дакле, обезбеђивање супстанци и средстава којима ће особа лично ставити тачку на свој живот, као и намерно давање превелике дозе лекова пацијенту, чиме ће се услед њиховог претераног дејства убрзати време његове смрти. У свим њеним облицима, еутаназија је окарактерисана као жељена када је захтевана од стране пацијента, а нежељена када је извршена без његове сагласности, или против његове воље. Међутим, треба напоменути и то да границе између активне и пасивне еутаназије нису увек или јасне или транспарентне. Поред тога, сви облици еутаназије доводе до истог резултата, који представља скраћење људског живота...


Садржај

ДЕФИНИСАЊЕ И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ. НАЧЕЛА МЕДИЦИНСКЕ ЕТИКЕ - ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА, др Емануил Панајопулос, професор хирургије на Медицинском факултету Атинског универзитета, 7

ЕУТАНАЗИЈА и „ЕУТАНАЗИЈА“ (СА И БЕЗ НАВОДНИКА), др Атанасиос Б. Аврамидис, кардиолог, професор патологије на Медицинском факултету Агинског универзитета, 20

ПРОДУЖЕТАК ЖИВОТА ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ СМРТИ? ЧИЊЕНИЦЕ И ДИЛЕМЕ НА ОДЕЉЕЊИМА ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ, др Димитриос Матамис, начелник одељења интензивне неге Опште болнице Папагеоргиоу, Солун, 33

ПРАВО HA СМРТ, др Апостолос Георгиадис, академик, професор на Правном факултету Атинског универзитета, 40

ЕУТАНАЗИЈА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ КРИВИЧНОГ ПРАВА, Георгиос Велис, потпредседник Врховног суда Републике Грчке, 48

ЕУТАНАЗИЈА И ПИТАЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ, др Калироис Пантелиду, професор на Правном факултету, Тракија, 55

ЕУТАНАЗИЈА И ИНДИВИДУАЛНА ПРАВА - ПРИСТУП ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ МЕЂУНАРОДНОГ И УПОРЕДНОГ ПРАВА, др Исмини Криари, професорка уставног права на универзитету друштвених и политичких наука Пандио, Атина, 65

ЦРКВА И ПРОБЛЕМ ЕУТАНАЗИЈЕ, Христодулос Парадкеваидис, Архиепископ Атане и целе Грчке, 85

ТЕЛЕСНИ И ДУШЕВНИ БОЛ; ПРЕПЛИТАЊЕ БОЛА СА ОНТОЛОШКИМ ПИТАЊИМА, Христо Јанарас, пензионисани професор философије на Пандио универзитету у Атини.96

ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА СМРТИ И ЕУТАНАЗИЈА: У ПОТРАЗИ ЗА ТЕОЛОШКОМ НИТИ, Николаос Лудовикос, лектор на Православном институту универзитета у Кембриџу и професор на Вишој црквеној академији у Солуну, 103

БИОЕТИЧКА ПИТАЊА У ВЕЗИ КРАЈА ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА, ЕУТАНАЗИЈА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ОРГАНА, др Николаос Коиос, професор на Вишој црквеној академији у Солуну, 115

ИЗНУРУЈУЋЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ОДЕЉЕЊИМА ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ - УСЛОВИ И ОГРАНИЧЕЊА. ПРОДУЖЕТАК ЖИВОТА ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ СМРТИ?

ЕТИЧКА РАЗМАТРАЊА, Николаос Хаџиниколау, Митрополит Месогијски и Лавреотски, 131

ПАЛИЈАТИВНО ЗБРИЊАВАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА У ТЕРМИНАЛНОЈ ФАЗИ ЖИВОТА - ПАСТИРСКИ И БИОЕТИЧКИ ПРИСТУП: ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА ЕУТАНАЗИЈУ, Василики Кацауни, 149

Додатак: СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ЦРКВЕ, ОДБОР ЗА БИОЕТИЧКА ПИТАЊА, ОСНОВНЕ ПОЗИЦИЈЕ ЕУТАНАЗИЈСКЕ ЕТИКЕ, 217