Farmakognozija
Nauka o prirodnim lekovitim proizvodima Naziv ove naučne discipline vodi poreklo od grčkih reči "pharmakon" (lek, otrov) i "gnosis" (znanje), tako da ova nauka predstavlja "znanje o lekovima" ili "poznavanje lekova".
Prikladno je i tumačenje koje je zastupao K. Ganziger i njegova kovanica "pharmakon i gignosco" koja u osnovnom prevodu znači "sticanje znanja o leku".Prvi put je pojam "farmakognozija" upotrebio bečki lekar, patolog i profesor Adam Šmit (1759-1809) u svom delu Lehrbuch der Materia Medica, koje je posthumno štampano 1811. god.
Nekoliko godina kasnije, 1815. god., koristi ga i poljski apotekar Enoteus Sedler u svom radu Analecta Pharmacognostica.
Drugi nazivi za ovu naučnu disciplinu: materia medica, farmaceutska biologija, hemija biljaka, hemija droga, fitohemija...
koristi ranije stečena znanja iz organske hemije, fizičke hemije, botanike i fiziologije. Pored konkretne primene u praksi, znanja i veštine stečena u okviru farmakognozije biće osnov za neke oblasti farmaceutske hemije, farmaceutske tehnologije, bromatologije, farmakologije i farmakoterapije.
Farmakognozija
Detaljni podaci o knjiziNaslov: Farmakognozija
Izdavač: Naša knjiga
Strana: 785 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Format: 180 x 250mm
Godina izdanja: 2001
ISBN: 978-86-90158-33-1