Аутор: Марк Блок
Страна: 702
► Остали детаљи

Феудално друштво има већ педесет година. За једну књигу синтезе, то је поприличан век, ако се има у виду да од тренутка њеног појављивања не престају да се нижу научни радови и општи прегледи који прекопавају по истој материји. Последњих деценија, можда их је чак и више и приступају јој на много критичкији и строжи начин, јер се појавила једна нова генерација виспрених историчара друштва, заинтересованих и за духовне и за економске проблеме, који не штедећи старе великане веома смело обрађују поље које је омеђио Блок. Па ипак, чувају се да не потцене ни почетне кораке. Данас је ова област несумњиво и шира, и боље позната и приступачнија. Али Феудално друштво остаје њена суштина; то је прво штиво које треба да прочита свако ко почиње да се бави истраживањем, а нимало не би требало да изненади ни ако му се врати и мало искуснији прегалац у овом послу.

Када судбина некоме прекине научничку или политичку каријеру, а поготово када се то догоди на један суров и бруталан начин, о последњем покојниковом делу обично се говори као његовом »тестаменту«. Такав је случај и с Феудалним друштвом, насталим на крају оног мрачног периода из којег се Блок није могао избавити. Али питам се да ли сачуване странице његовог списа Позив историчара нису наговештавале једно још свеобухватније дело историјске филозофије, дело које би посведочило о једном у правом смислу сазрелом мислиоцу. Но, у крајњој линији, то није ни важно, јер већ и оно што је постигао као историчар феудалног друштва, огромно је достигнуће. Етапе које су водиле његовом остварењу започињу 1911. године истраживањима која су у Блоку побудила веће интересовање за сељаке Ил де Франса, за кметове париског округа и округа Ронија, за ропски положај појединца и његову везаност за земљу, колибертије (цоллиберти) и краљевске поседе, за рани средњи век и најезде; тим проблемима Блок је посветио готово двадесет година рада и објавио десетак радова о којима се читалац може обавестити у његовој библиографији. Потом је уследила скица дела, објављена 1931. у Енцyцлопаедиа оф тхе социал сциенцес и још једна у Цамбридге и коначно, 1934. године, пријава на катедри за »Општу историју европских друштава« Француског колеџа (Цоллèге де Франце) на којој је био одбијен; рекло би се пре из свих других разлога него из научних.


<б>САДРЖАЈ

Робер ФОСИЈЕ: Предговор, 5
Увод. - Општа оријентација истраживања, 19

<б>Први том: УСПОСТАВЉАЊЕ ВЕЗА ЗАВИСНОСТИ
Први део: СРЕДИНА
<и>Књига прва: ПОСЛЕДЊЕ НАЈЕЗДЕ
Прва глава. - Муслимани и Мађари, 31
Друга глава. - Нормани, 49
Трећа глава. - Неке последице најезди и поуке које су се из њих могле извући, 87

<и>Књига друга: УСЛОВИ ЖИВОТА И ДУХОВНА КЛИМА
Прва глава. - Материјални услови и привредна обележја, 115
Друга глава. - Шта су људи осећали и како су размишљали, 135
Трећа глава. - Колективно памћење, 159
Четврта глава. - Интелектуални ппепопод у дпугом раздобљу феудализма, 183
Пета глава. - Темељи права, 191

Други део: ВЕЗЕ ЧОВЕКА С ЧОВЕКОМ
<и>Књига прва:КРВНЕ ВЕЗЕ
Прва глава. - Солидарност пода, 211
Друга глава. - Карактер родбинске везе и промене које је претрпела, 229

<и>Књига друга: ВАЗАЛСТВО И ФЕУД
Прва глава. - Вазалско признавање потчињености, 243
Друга глава. - Феуд, 269
Трећа глава. - Поглед на Европу, 289
Четврта глава.- Како је феуг постао вазалово наследно добро, 309
Пета глава. - Слуга више господара, 341
Шеста глава. - Вазал и сениор, 353
Седма глава. - Парадокс вазалства, 371

<и>Књига трећа: Везе зависности међу нижим класама
Прва глава. - Властелинство, 383
Друга глава. - Ропство и слобода, 403
Трећа глава. - Ка новим облицима властелинског режима, 433

<б>Дпyги том: КЛАСЕ И УПРАВЉАЊЕ ЉУДИМА
<и>Књига прва: КЛАСЕ
Прва глава. - Племство као чињеничка класа, 445
Друга глава. - Племићки живот, 459
Трећа глава. - Витештво, 489
Четврта глава. - Преображај фактичког племства у племство по правном положају, 501
Пета глава. - Класне разлике унутар самог племства, 521
Шеста глава. - Свештенство и професионалне класе, 541


<и>Књига друга: УПРАВЉАЊЕ ЉУДИМА
Прва глава. - Правосуђе, 559
Друга глава. - Традиционалне власти: краљевства и царство, 581
Трећа глава. - Од територијалних кнежевина до феуда са утврђеним замком, 609
Четврта глава. - Хепед и борба против Хепеда, 631
Пета глава.- У сусрет обнови држава: развој појединиx напода, 651

<и>Књига трећа:фЕУДАЛИЗАМ КАО ВРСТА ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА И НАЧИН ЊЕГОВОГ ФУНКЦИОНИСАЊА
Прва глава. - Феугализам као врста
друштвеног уређења, 677
Друга глава. - Продужеци европског феудализма, 689