Autor: Nikolaj Berđajev
Strana: 232
► Ostali detalji

ПРЕДГОВОР

Наслов ове књиге захтева објашњење. Философија слободе овде на означава истраживање проблема слободе као једног од философских проблема, слобода овде не значи објект. Философија слободе овде значи - философија слободних, философија која полази од слободе, насупрот философији робова, философији која произлази из нужности, слобода означава стање субјекта који философира. Слободна философија је религијска философија, интуитивна философија, философија синова а не сирочади. Пут ове књиге полази од слободе у самом почетку, а не доводи до слободе тек на крају. Слободу је немогуће из било чега извести, у њој је могуће само изворно постојати. И божанску истину није могуће извести, она се показује у блеску муње, она је у потпуности дата у откровењу. Овa постојана, непоколебљива вера у то даје истина дата у мистичком доживљај у, да није могуће напредовати, узносити се, ако испод не постоји божански ослонац, без благодатне помоћи, као остављен и напуштен, отцепљен од васељенске душе - то одређује карактер излаган,а у овој књизи. У њој се свесно примењује метод полажења, а не долажења, полажења од онога што се показало, што се сагледало као светлост, а не долажења до онога што се још није показало, сагледало и што је утонуло у таму. Овим путем су ишли сви мислиоци-мистици, на пример, мени духовно блиски Франц Бадер. Хришћанска философија или теозофија ове књиге не претендује на "научност", али претендује на истинитост. Оба претензија је оправдана тиме што истину нисам открио и измислио ја, јер ја исповедам Христову религију. Научност није ни једини, ни коначни критеријум истинитости.

У овој књизи, чини ми се, постоји унутрашње јединство и унутрашња доследност, мада нема довољно ни спољашњег јединства ни спољашње доследности. Поједини делови ове књиге су писани у различито време и у одломцима су штампани у "Проблемима философије и психологије". Сада су ти одломци прерађени, написани су нови делови и све се претворило у књигу, која није систематична, али одражава целовито религиозно-философско схватање и осећање света. Био бих срећан ако бих овом књигом у модерној свести нагласио низ горућих религиозно-философских проблема, посебно у свести људи који су кренули религиозно-мистичним путем. Сада није време образовања система, довршених и утемељених. Сада религиозна философија мора да буде израз и стваралаштво живота. Сада парадоксалност философирања може да буде истински одраз антиномичности религиозног живота.

У основи "философије слободе" се налази подела на два типа доживљавања света и односа према свету - мистични и магијски. Мистика се налази у сфери слободе, у њој постоји трансцендентни пробој из нужности природе у слободу божанског живота. Магија још пребивa у сфери нужности, не напушта зачараност природе. Магијски пут у свим областима лако постаје човекобожански пут. А мистични пут мора бити богочовечански пут. Философија слободе је философнја богочовечанства.

Москва, јануар 1911. године


САДРЖАЈ

Предговор, 5

Глава I
ФИЛОСОФИЈА И РЕЛИГИЈА, 7

Глава II
ВЕРА И ЗНАЊЕ, 32

Глава III
ГНОСЕОЛОШКИ ПРОБЛЕМ, 64

Глава IV
О АНТОЛОШКОЈ ГНОСЕОЛОГИЈИ, 93

Глава V
ПОРЕКЛО ЗЛА И СМИСАО ИСТОРИЈЕ, 120

Глава VI
O ХРИШЋАНСКОЈ СЛОБОДИ, 192

Глава VII
МИСТИКА И ЦРКВА, 205