Autor: Милан Тасић Д.
Strana: 304
► Ostali detalji

Свест, коју је човек задобио у току еволуције (а којој је придошла и савест), учинила је то да, кад год поступа било како, он и зна да то чини. Његова моћ сазнавања у основи је укупне слике коју има о природи, заједници људи и о себи самом, да све до чега долази у свету који искушава побуђује радозналост у њему, наводећи га да сазда „свесну” слику о томе, у смислу: шта је нека ствар и који је њен узрок, која својства има и како се влада, итд.

Образложено је овде једанаест типова филозофских проблема у оквиру исто толико поглавља, чији је поредак унеколико „природан”. Он је такав да се најпре говори о ономе што постоји, о универзуму, потом о природи бога, узме ли се да га је он створио, односно о месту човека у њему, о сазнању, итд. И на крају о проблему добра и зла у заједници људи, о моралу, те односу према држави и потреби за васпитањем и образовањем у њој.

Реч је о „великим” филозофима, онима који су износили смеле идеје, но ваљано засноване и довољно образложене – по правилу, другачије од ранијих филозофа – све и да ће оне бити изнова критиковане или порицане, задржаће трајан филозофски интерес у овој науци. Као што би и слике света тих „мислећих” људи помогле човеку да удовољи свом филозофском интересу у односу на постојеће, утолико што су питања овога вида готово иста као и она из арха­ичног доба, обичних, као и образованих људи.

Опис

Садржај

Увод

Васељена и њена природа

Свемогуће биће: Бог

Човек као свесно биће

Судбина или човекова воља

Душа – смртна, бесмртна?

Материја и дух

Човек и сазнање

Човек и заједница

Васпитање и образовање

Добро и зло

Наслеђе XX века

Биографске белешке