„Небојша Кузмановић овде расправља о различитим проблемима: о исповести, о опомени, о савести, о тајни, о вери, о празноверју, о слободи, о љубави, о смрти; о силиконском човеку, о маркетима, о политичким партијама, о појединцу и систему, о моћи речи и др. Али притом он не иде путем којим се иде у трактату, путем у жирину, већ путем којим се иде у апофтегми, путем у дубину.
Зашто је аутору толико важно да иде у дубину? Зато што дубина, као што је рекао и Кузмановић у једном овом мини есеју, крије тајну, оно из чега би можда могло да се већ једном одгонетне и ко смо и шта смо и одакле долазимо и куда одлазимо.“ (извод из рецензије)