Autor: Ljiljana Maletin-Vojvodić
Strana: 144
► Ostali detalji

Kulturološki bedeker Finska – zemlja Kalevale, zasnovan je na približavanju prostorno i tradicijski udaljenih kultura, Srbije i Finske; imagološko istraživanje kulture Finske, i pisanje ovog bedekera kao rezultat pomenutog istraživanja, predstavljaju značajan doprinos promovisanju finske kulture i tradicije u Srbiji i negovanju međunarodne saradnje.

Ljiljana Maletin - Vojvodić (коja je i autorka fotografijа u boji koje su integralni deo teksta) u svojoj knjizi predstavlja finski nacionalni ep Kalevalu, navodi primere finske poezije, analizira finski jezik i transkripciju pojmova na srpski jezik, slika nordijske ukuse i mirise, pominje mobilne biblioteke, piše o finskom dizajnu, arhitekturi Alvara Alta, muzici Jana Sibelijusu, filmovima Akija Kaurismekija, o finskom oduševljenju hevi-metalom, sopstvenim iskustvima sa finskim saunama i finskim prijateljima…

FINSKA KROZ IMAGOLOŠKU PRIZMU

Da li neko poreklom iz Srbije može pisati o Finskoj i Fincima?

I da li iko ko dolazi s druge geografske širine može razumeti duh nordijskih prostora? Mada, pitanje je i da li možemo pisati o sopstvenoj naciji, o onome što nas okružuje, čiji smo deo postali i na šta smo prestali da obraćamo pažnju.

Nisam mislila da ću u Finskoj boraviti niti da ću o njoj pisati. Međutim, nekakva neobjašnjiva sila privlačila me je poslednjih godina u daleke, severne predele. Najpre na Island, potom u Finsku i na Grenland.

Da li zbog Miloša Crnjanskog i njegovih Hiperborejaca? Zbog Pisama iz Norveške Isidore Sekulić? Ili zbog toga što i sama živim, na severu (baš kao što su i Isidora i Crnjanski živeli), istina, jedne balkanske zemlje, zemlje u koju se, s vremena na vreme, kako je to Crnjanski pisao, preliva melaholija severnih glečera?

U periodu između 2008. i 2010. godine, zahvaljujući umetničkim rezidencijalnim centrima Koli, Nelimarka (Nelimarkka) i Titanik, provela sam u različitim delovima Finske nekoliko meseci. Doživela sam prvomajsku svetkovinu u Turkuu, insomniju letnjih noći u zapadnoj Finskoj, ali i ledene dane pod snegom u Kareliji, nadomak ruske granice. S planinskih vrhova Kolija posmatrala sam isto ono jezero koje je, decenijama ranije, inspirisalo Sibelijusa. U Alajerviju sam, sedeći u biblioteci koju je projektovao znameniti Alvar Alto iznova iščitavala Kalevalu. U Helsinkiju sam osetila dionizijsku atmosferu Noći umetnosti, ali i boemski duh lokala Akija Kaurismekija.

Finska – zemlja Kalevale, jezera i sauna je predstava o Finskoj (o Drugom) artikulisana na osnovu istraživanja klišea i imagoloških stereotipa o finskom nacionalnom identitetu, analizi beletristike i publicističkih tekstova, inspirisana susretima sa finskom prirodom, kulturom i njenim ljudima.

Moja slika o Fincima je ujedno i slika o zemlji iz koje potičem, jer različit način života u odnosu na onaj na koji sam bila navikla, naučili su me da sopstvenu zemlju i sebe samu posmatram na drugačiji način: u Finskoj sam počela da cenim prirodu i tradicionalne obrasce življenja. U njoj sam shvatila da je lepota u jednostavnosti i uzdržanosti. U Finskoj sam prvi put zaželela da pobegnem iz grada i započnem drugačiji život.

Finska je u meni stvorila nov doživljaj prirode i sveta, koji sam poželela da podelim sa drugima.