Knjige▹Popularna nauka
Gde su vanzemaljci?
Pitanja o vanzemaljskom životu stara su verovatno koliko i sama civilizacija na našoj planeti. Razvojem fizike, astronomije, kosmologije i biologije, naučnici su u 20. veku, umesto da se bave pukim nagađanjem, na osnovu raspoloživih podataka procenili verovatnoće postojanja zvezdanih sistema i planeta sa inteligentnim životom. Prema čuvenoj Drejkovoj jednačini, u ovom trenutku bi moglo biti oko milion civilizacija koje pokušavaju da uspostave vezu s nama. Pa zašto mi to nikako ne primećujemo? U stvari, zašto one već nisu ovde? Ako su neke od civilizacija izrazito dugovečne, mogli bismo pretpostaviti da će kolonizovati galaksiju – i da su to već učinile još pre nego što se na Zemlji pojavio višećelijski život..
Galaksija bi trebalo da vrvi od vanzemaljskih civilizacija. Pa, ipak, mi od njih ni traga ne vidimo. Odavno bi trebalo da smo primetili njihovo postojanje, ali, ipak, nismo. Pa, gde su svi oni? Gde su vanzemaljci? To pitanje je postavio jedan od najčuvenijih fizičara prošlog veka, Enriko Fermi, i otud Fermijev paradoks. U fascinantnoj knjizi Stivena Veba Gde su vanzemaljci, koja je napisana da bude lak i razumljiv uvod u astrobiologiju, ponuđeno je 50 mogućih rešenja Fermijevog paradoksa.
IZ UVODA
Ovo je knjiga o Fermijevom paradoksu – protivrečnosti između prividnog nepostojanja vanzemaljaca i opšteg očekivanja da bi trebalo da primetimo dokaze o njihovom prisustvu. Taj paradoks me je opčinio kada sam se prvi put susreo s njim i ta opčinjenost me drži i dan-danas.
Ne zanimam se samo ja za Fermijev paradoks. Mnogi su tokom godina nudili svoje rešenje za njega, pa sam stekao naviku da takva rešenja skupljam. Iako postoji fascinantan raspon odgovora na pitanje: „Gde su svi oni?“, svi se mogu svrstati u jednu od tri klase.
Najpre, postoje odgovori koji se zasnivaju na osnovnoj ideji da su vanzemaljci već ovde (ili da su ovde bili). To je verovatno najpopularnije predloženo rešenje paradoksa jer je izvesno da je verovanje u inteligentan vanzemaljski život veoma rasprostranjeno.
Zatim, ima odgovora koji ukazuju na to da vanzemaljske civilizacije postoje, ali da iz ovog ili onog razloga mi to još nismo zapazili. To je verovatno najpopularnija kategorija odgovora među naučnicima praktičarima.
Najzad, postoji grupa odgovora kojima se pokušava objasniti činjenica da je čovečanstvo sâmo u kosmosu ili barem sâmo u galaksiji; ne primamo signale od vanzemaljske inteligencije zato što takva inteligencija ne postoji. Zadatak ove knjige je da predstavi i komentariše 50 predloženih rešenja Fermijevog paradoksa. Lista ni izbliza nije iscrpna, ali tih 50 rešenja odabrao sam kao glavne predstavnike (a i zato jer su mi bila posebno zanimljiva). Predložena rešenja dolaze od naučnika koji rade u više potpuno udaljenih oblasti nauke, ali i od pisaca naučne fantastike. U tome su pisci pokazali barem isto toliko entuzijazma koliko i naučnici, a u mnogim slučajevima su predvideli rezultate onoga što su naučnici radili.
Okvir knjige je sledeći. Drugo poglavlje obuhvata kratku Fermijevu biografiju, s posebnim naglašavanjem njegovih naučnih dostignuća. Tu govorim o pojmu paradoksa uopšte i iznosim ukratko istorijat Fermijevog paradoksa.
U poglavljima od trećeg do petog opisujem 49 mojih omiljenih rešenja paradoksa; nisu sva ona međusobno nezavisna, i ponekad se ponekome od njih potajno vraćam, ali je svako od njih dato kao ozbiljan odgovor na Fermijevo pitanje. Odgovore sam svrstavao u tri pomenute klase: treće poglavlje sažima odgovore okupljene oko ideje da su vanzemaljske civilizacije već među nama; četvrto poglavlje sadrži odgovore da vzc postoje, ali ih još nismo primetili; u petom poglavlju su odgovori okupljeni oko ideje da smo sami u kosmosu. Postoji izvesna logika po kojoj sam sređivao rešenja, ali verujem da su propratni komentari dovoljni da čitaocu omoguće samostalno zaranjanje u knjigu i odabiranje rešenja po sopstvenom ukusu. U iznošenju komentara trudio sam se da budem što manje pristrasan, čak i kada se ne slažem s nekim rešenjem (što je često bio slučaj).
Šesto poglavlje sadrži rešenje broj 50: moj lični pristup rešenju paradoksa. Taj predlog nije baš originalan, ali sumira ono što ja osećam da nam Fermijev paradoks govori o kosmosu u kome živimo.
Galaksija bi trebalo da vrvi od vanzemaljskih civilizacija. Pa, ipak, mi od njih ni traga ne vidimo. Odavno bi trebalo da smo primetili njihovo postojanje, ali, ipak, nismo. Pa, gde su svi oni? Gde su vanzemaljci? To pitanje je postavio jedan od najčuvenijih fizičara prošlog veka, Enriko Fermi, i otud Fermijev paradoks. U fascinantnoj knjizi Stivena Veba Gde su vanzemaljci, koja je napisana da bude lak i razumljiv uvod u astrobiologiju, ponuđeno je 50 mogućih rešenja Fermijevog paradoksa.
IZ UVODA
Ovo je knjiga o Fermijevom paradoksu – protivrečnosti između prividnog nepostojanja vanzemaljaca i opšteg očekivanja da bi trebalo da primetimo dokaze o njihovom prisustvu. Taj paradoks me je opčinio kada sam se prvi put susreo s njim i ta opčinjenost me drži i dan-danas.
Ne zanimam se samo ja za Fermijev paradoks. Mnogi su tokom godina nudili svoje rešenje za njega, pa sam stekao naviku da takva rešenja skupljam. Iako postoji fascinantan raspon odgovora na pitanje: „Gde su svi oni?“, svi se mogu svrstati u jednu od tri klase.
Najpre, postoje odgovori koji se zasnivaju na osnovnoj ideji da su vanzemaljci već ovde (ili da su ovde bili). To je verovatno najpopularnije predloženo rešenje paradoksa jer je izvesno da je verovanje u inteligentan vanzemaljski život veoma rasprostranjeno.
Zatim, ima odgovora koji ukazuju na to da vanzemaljske civilizacije postoje, ali da iz ovog ili onog razloga mi to još nismo zapazili. To je verovatno najpopularnija kategorija odgovora među naučnicima praktičarima.
Najzad, postoji grupa odgovora kojima se pokušava objasniti činjenica da je čovečanstvo sâmo u kosmosu ili barem sâmo u galaksiji; ne primamo signale od vanzemaljske inteligencije zato što takva inteligencija ne postoji. Zadatak ove knjige je da predstavi i komentariše 50 predloženih rešenja Fermijevog paradoksa. Lista ni izbliza nije iscrpna, ali tih 50 rešenja odabrao sam kao glavne predstavnike (a i zato jer su mi bila posebno zanimljiva). Predložena rešenja dolaze od naučnika koji rade u više potpuno udaljenih oblasti nauke, ali i od pisaca naučne fantastike. U tome su pisci pokazali barem isto toliko entuzijazma koliko i naučnici, a u mnogim slučajevima su predvideli rezultate onoga što su naučnici radili.
Okvir knjige je sledeći. Drugo poglavlje obuhvata kratku Fermijevu biografiju, s posebnim naglašavanjem njegovih naučnih dostignuća. Tu govorim o pojmu paradoksa uopšte i iznosim ukratko istorijat Fermijevog paradoksa.
U poglavljima od trećeg do petog opisujem 49 mojih omiljenih rešenja paradoksa; nisu sva ona međusobno nezavisna, i ponekad se ponekome od njih potajno vraćam, ali je svako od njih dato kao ozbiljan odgovor na Fermijevo pitanje. Odgovore sam svrstavao u tri pomenute klase: treće poglavlje sažima odgovore okupljene oko ideje da su vanzemaljske civilizacije već među nama; četvrto poglavlje sadrži odgovore da vzc postoje, ali ih još nismo primetili; u petom poglavlju su odgovori okupljeni oko ideje da smo sami u kosmosu. Postoji izvesna logika po kojoj sam sređivao rešenja, ali verujem da su propratni komentari dovoljni da čitaocu omoguće samostalno zaranjanje u knjigu i odabiranje rešenja po sopstvenom ukusu. U iznošenju komentara trudio sam se da budem što manje pristrasan, čak i kada se ne slažem s nekim rešenjem (što je često bio slučaj).
Šesto poglavlje sadrži rešenje broj 50: moj lični pristup rešenju paradoksa. Taj predlog nije baš originalan, ali sumira ono što ja osećam da nam Fermijev paradoks govori o kosmosu u kome živimo.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Gde su vanzemaljci?
Izdavač: Heliks
Strana: 312 (cb)
Povez: meki
Pismo:
Format: cm
ISBN: 978-86-86059-20-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (