Аутор: Триво Јокић
Страна: 140
► Остали детаљи

Од Триве Јокића, његових сабораца и Голог отока, уплашио се цео народ. Триво се није плашио. Седам и по година је живео у понижењу, али се није хтео понизити. Имао је прилику да се избави, да лаже и клевета. На тако нешто он никада није пристајао, јер шта ће му глава, ако изгуби образ. У тренуцима када му је све одузето, и када је све изгубио, знао је и тада што многи нису: кад се човеку одузме све, не може му се одузети живот, а када му се одузме и живот не може му се одузети достојанство. То је Триви била идеја, и једина звезда, која је у тамници хранила његову душу и уздизала његов понос.Ако је мера људске вредности оно што је човек за живота дао, а не оно што је узео, онда Триво Јокић улази у ред заслужних људи, вредних части и поштовања.