Аутор: Бранислава Стојановић
Страна: 210
► Остали детаљи

Бруно Шулц се данас сматра за једног од највећих пољских писаца између два рата, а трагична смрт у јеврејском гету начинила је од њега икону Средње Европе! Велики део Шулцовог прозног опуса преведен је и објављен на српском још 1961 године и недавно (2001) допуњен текстовима из периодике.

У овом броју се од Шулцових текстова нашло свега неколико досад непреведених рецензија. Они се, додуше, могу сматрати његовим аутопоетичким текстовима, с обзиром да је Шулц у неким књижевним савременицима препознавао сроднике, па је пишући о њима заправо писао о себи. Многи од њих су му били и лични пријатељи – Витолд Гомбрович, Зофја Налковска, Тадеуш Бреза, на пример. У тим текстовима препознаје се Шулцов синтаксички замршен стил, синонимичан, иначе у приповеткама густо нанизан метафорама, који је изазов за сваког преводиоца. Од укупно 160 данас познатих Шулцових писама, овде је само мањи избор из његове јавне и приватне преписке, који хронолошким распоредом чини својеврсни епистоларни дневник аутора, а за последње године живота – пошто је већина писама изгубљена – избор је употпуњен фрагментима из писама која су други упућивали њему. Већи део ове свеске чине преводи неких најзначајнијих књижевно-историјских интерпретативних радова који се са различитих аспеката баве анализом Шулцовог књижевног и ликовног дела. Огроман број таквих текстова, који се непрестано увећава, сведен је на неколико данас најзначајнијих имена у шулцологији: Фицовски, Јажембски, Панас, Болецки. Посебна драгоценост су малобројне сачуване фотографије аутора и његових пријатеља, разгледнице Дрохобича из времена када је у овом, данас украјинском градићу, Бруно Шулц живео и стварао, а његов велики ликовни таленат представљен је репродукцијама графика и цртежа – почев од раних гротескних визија, преко аутопортрета и портета, па све до илустрација за сопствена књижевна дела.