Udžbenici osnovna škola▹5. razred▹Francuski ☞ 6. razred▹Francuski ☞ 7. razred▹Francuski ☞ 8. razred▹Francuski
Gramatika francuskog jezika sa rešenjima (za učenike)
Profesori francuskog jezika,
Stigla je dugo očekivana GRAMATIKA FRANCUSKOG JEZIKA ZA UČENIKE. Ova pedagoška gramatika će vam pomoći da svojim učenicima, osnovcima i srednjoškolcima, na jednostavan i originalan način otkrivate kompleksan sistem francuskog jezika.
PREDGOVOR
Ideja za pisanje ovog priručnika potekla je iz potrebe učenika i nastavnika za postojanjem gramatike u skladu sa nastavnim planom i programom francuskog jezika za osnovnu školu. Priručnik je zamišljen kao pomoćno sredstvo za samostalno produbljivanje jezičkih znanja i veština učenika, ali i kao pomoč nastavnicima u odabiru materijala za redovnu i dodatnu nastavu u vidu raznovrsnih primera, tekstova i vežbanja. S obzirom na detaljniju obradu pojedinih gramatičkih kategorija, naročito sintaksičkih, verujemo da priručnik može delimično da odgovori i potrebama učenika i nastavnika u srednjoj školi.
Polazeći od savremenih shvatanja Ungvistike i metodike nastave stranih jezika, želele smo da ovaj priručnik posluži učenju jezika, a ne samo pojedinačnih oblika nezavisno od značenja i komimikativne funkcije. Stoga smo nastojale da primeri budu svojstveni životnim situacijama, a da vežbanja ne iziskuju samo uvežbavanje jezičkih znanja već i komunikativne veštine učenika, pa ih često pozivamo na lično iskustvo, maštu i kreativnost.
U pogledu sadržaja, priručnik ne odstupa znatno od tradicionalne gramatičke podele.
On sadrži sedam velikih poglavlja od kojih se svako sastoji od više manjih celina, odnosno odeljaka.U prvom delu govorimo o rečenici, zatim o imenskoj grupi, glagolskoj grupi, predlozima i prilozima, glagolskim vremenima i načinima, tipovima rečenica, dok na samom kraju govorimo o složenoj rečenici. S obzirom na obimnost građe, nismo iscrpno obrađivale sve gramatičke oblasti. Prednost smo dale morfo-sintaksičkim oblicima, te tako u ovoj gramatici nije zastupljen fonetski i fonološki sistem francuskog jezika. Smatramo, međutim, da najveći značaj za čitaoca ima redosled izlaganja u okviru samog odeljka. Naime, svaki odeljak vodi progresivno učenika kroz četiri dela: Pročitaj i uoči, Razmisli i odgovori, Zapamti i Provežbaj. Za ovaj redosled smo se odlučile oslanjajući se na sledeće metodološke principe i etape rada:
- inicijalni tekst koji pokreće na razmišljanje (Pročitaj i uoči);
- opservacija, uočavanje problema, promišljanje i zaključivanje (Razmisli i odgovori);
- konceptualizacija problema sa eksplicitnim objašnjenjima (Zapamti);
- u delu Provežbaj, takođe smo poštovale princip postupnosti: od prepoznavanja oblika,
njihovog uvežbavanja, do aktualizacije usvojenog znanja kroz složenije aktivnosti, odnosno
do samostalne primene znanja.1
Ovaj pristup smo usvojile jer nam je dugogodišnja praksa pokazala da učenik, kod koga razvijamo sposobnost uočavanja problema i samostalnost u zaključivanju, na taj način mnogo bolje shvata i usvaja gradivo. Želele bismo da omogućimo učeniku koji koristi ovaj priručnik da kroz interakciju s nastavnim sadržajima i aktivno čitanje razvije samostalnost u procesu usvajanja gradiva i u proceni stepena usvojenosti znanja i veština. Ako smo u tome i delimično uspele, priručnik neće biti samo izvor gotovih znanja i vežbanka, već će doprinositi i razvijanju kulture intelektualnog rada učenika.
SADRŽAJ
Predgovor, xi
Simboli, xiii
Francuska abeceda (Alphabet frangais), xiii
Uvod, 2
Rečenica i red reči u rečenici (Phrase et ordre des mots dans la phrase), 2
Jezički registri (Registres de langue), 3
1. Prezentativi (Presentatifs), 4
Uvod, 8
O imenicama, determinantima i zamenicama (Noms, determinants etpronoms), 8
2. Muški i ženski rod imenica (Genre des noms), 10
3. Množina imenica [Pluriel des noms), 16
4. Opisni pridevi (Adjectifs qualificatifs), 20
4.1. Muški i ženski rod prideva (genre des adjectifs), 20
4.2. Množina prideva (pluriel des adjectifs), 22
4.3. Mesto prideva (place de l 'adjectif), 22
5. Neodređeni član (Article indefini), 27
6. Određeni član i izostavljanje člana (Article defini et omission de l'article), 30
6.1. Određeni član (article dćfini), 30
6.2. Izostavijanje člana, 32
7. Partitivni ili deoni član i partitivno Df (Article partitifet DE partitif), 37
7.1. Partitivni ili deoni član (article partitif), 38
7.2. Partitivno de, 39
8. Lične zamenice (Pronoms personnels), 44
8.1. Nenaglašene lične zamenice (pronoms personnels atones), 44
8.2. Naglašene lične zamenice (pronoms personnels toniques), 45
9. Pokazn* roči (Demonstratifs,
9.1. Pokazni pridevi (adjectifs demonstratifs)
9 2. Pokazne zamenice (pronoms dimonstratifs)
10. Prisvojne reči (Possessifs),
10.1. Prisvojni pridevi (adjeđifs possessifs), 53
10.2. Prisvojne zamenice (pronoms possessifs)
11. Brojevi (Nombres),
11.1. Osnovni brojevi (adjectifs numeraux cardinaux),
11.2. Redni brojevi (adjectifs numćraux ordinaux), 60
11.3. Približan broj, 61
12. Neodređene reči [Mots indefinis), 64
12.1. Zamenica ON, 64
12.2. Tout kao pridev, zamenica, imenica i prilog, 65
12.3. Tabelami pregled ostalih najčešćih neodređenih reči sa primerima, 66
Uvod, 70
O glagolima i njihovim dopunama (Verbes et leurs complements), 70
Unipersonalni glagoli i izrazi (Verbes unipersonnels), 70
Glagolske dopune (Complements du verbe), 70
13. Zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta
[Pronoms complements d'objet direct et indirect, 72
13.1. Zamenice za direktni objekat, 72
13.2. Zamenice za indirektni objekat.73
13.3. Mesto zamenica,
14. Zamenice en i y (Pronoms en ef, 77
14.1. Zamenica en, 70
14.2. Zamenica y, 79
14.3. Mesto zamenica en iy u recemci
Uvod, 86
O predlozima i prilozima (Prćpositions et adverbes),
15. Predlozi za vreme i vremenske odrednice
(Prepositions et indicateurs de temps), 87
15.1. Predlozi za vreme,
15.2. Vremenske odrednice il y a, depuis, dans, pendant, pour ien, 6®
9. Pokazna rači (Dimonstratifs),
9.1. Pokazni pridevi (adjectifs dćmonstratifs), ~„
9.2. Pokazne zamenice (pronoms dimonstratifs), *
10. Prlsvojna rači [Possesslfs),
10.1. Prisvojni pridevi (adjectifs possessifs),
10.2. Prisvojne zamenice {pronoms possessifs),
11. Brojevi (Nombres), 58
11.1. Osnovni brojevi (adjectifs numeraux cardinaux), 58
11.2. Redni brojevi (adjectifs numđraux ordinaux), 60
11.3. Približan broj, 61
12. Noodrođono reči (Mots indefinis), 64
12.1. Zamenica ON, 64
12.2. Tout kao pridev, zamenica, imenica i prilog, 65
12.3. Tabelami pregled ostalih najčeićih neodređenih reči sa primerinia, 66
Uvod, 70
O glagolima i njihovim dopunama (Verbes et leurs compUments),
Unipersonalni glagoli i izrazi (Verbes unipersonnels),
GlagoUke dopune (CompUments du verbe), 7®
13. Zamenic« u službi direktnog i indirektnog objekta
(Pronoms complements d'objet direct et indirect), 72
13.1. Zamenice za direktni objekat, 72
13.2. Zamenice za indirektni objekat, 7^
13.3. Mcsto zamenica, • .74
14. Zamenict en i y (Pronoms en ef y), 77
14.1. Zamenica en, 77
14.2. Zamenica,?, , 79
14.3. Mecto zamenica en I y u rcčenici, 79
O predlozlma i prllozima (Pripositlons et adverbes), 86
15. Pradloil za vrama I vramanska odradnica (Priposltlom ef Indlcateurs de temps), 87
15.1. Pradloz! za vreme, 87
15.2. Vremeneke odrednlce ily a, depuls, dans, pendant, pour ien, 88
16. Predlozi za mesto (Prepositions de lieu), ^
16.1. Predlozi a i de, 93
16.2. Tabelami pregled ostalih predloga i predloških izraza za mesto sa primerima.95
17. Predlozi ispred geografskih imena (Prepositions devant les noms de lieux geographiques), 98
18. Prilozi (Adverbes), 103
18.1. Vrste priloga, 103
18.2. Prilozi na -ment, 104
18.3. Mesto priloga, 105
Uvod, 110
O glagolskim načinima, vremenima, vidovima i stanjima (Verbes: modes, temps, aspeets đ voix), 110
19. Prezent (Present), 112
19.1. Građenje prezenta, 113
19.2. Upotreba prezenta, 115
20. (Složeni) perfekat (Passe compose), 119
20.1. Građenje perfekta, 119
20.2. Upotrebaperfekta, .123
21. Bliska prošlost (Passe recent), 128
22. Imperfekat (Imparfait), 131
22.1. Građenje imperfekta, 131
22.2. Upotreba imperfekta, 132
23. Uporedna upotreba perfekta i imperfekta (Emploi du passe compose et de i'imparfait), 136
24. Pluskvamperfekat (Plus-que-parfait), 140
25. Aorist ili prosti perfekat (Passe simple), 143
26. Blisko buduće vreme (Futurproche), 146
27. Prosto buduće vreme (Futur simple), 149
28. Anteriorni futur ili Futur II (Futur anterieur), 153
29. Kondidonal (Conditionnel), 155
29.1. Kondkionalprezenta, 155
29.2. Kondicional perfekla, 156
30. Imperativ ili zapovedni način (Imperatif), 159
30.1. Građenje, 159
30.2. Upotreba, 161
J1. Subjunktiv (Subjonctif),
31.1. Upotreba i građenje subjunktiva prezenta,
31.2. Subjunktiv perfekta,
31.3. Indikativ i subjunktiv,
32. Partidp prezenta i gerundiv (Participe present et gerondif)
32.1. Građenje i upotreba partitipa prezenta,
32.2. Građenje i upotreba gerundiva,
33. Pasiv (Passif), 175
Uvod, 180
O tipovima rečenica ('Types dephrases), 180
Isticanje reči u rečenici (Mise en reliej), 180
34. Upitna rečenica [Phrase interrogative), 182
34.1. Totalno pitanje, 183
34.2. Parcijalno pitanje, 183
35. Odrižni oblik [Forme nigative), 189
35.1. Ođrični oblikne, pas, 189
35.2. Odrični oblici nc, plus, rien,personne, jamais, 191
Uvod, 198
O složenim rečenicama (Phrases complexes), 198
36. Relativne ili odnosne rečenice [Propositions relatives), 200
37. Pogodbene rečenice [Propositlons hypothetiques), 207
37.1. (tlp ■+ ostvarljiv uslov u budućnosti:
Sl + prćsenl + futur simple/prisent/imperatif, 208
37.2. II tip W neostvarljiv uslov u sadašnjosti; mogućnost ostvarenja ubudućnosti:
Si + imparfait + conditlonnel prisent, 209
37.3. III tip ■+ neostvaren uslov u prošlosti:
Si + plus-cjuc-parfait + conditionnel passe, 209
38. Poradbana ražtnlca [Proposltions comparatives), 213
38.1. Komparativ [comparatif), 214
38.2. Superlativ, 5
39. Ostale vrste zavisno-složenih rečenica
(Autres types de propositions subordonnees), 220
39.1. Vremenske rečenice {propositions subordonnčes de temps), 220
39.2. Uzročne rečenice (propositions subordonnćes de cause), 221
39.3. Posledične rečenice (propositions subordonnies de consequence), 222
39.4. Nameme ili finalne rečenice {propositions subordonnees de but), 223
39.5. Dopusne ili koncesivne rečenice {propositions subordonnees de concession), 223
40. Indirektni govor (Discours indireet), 226
40.1. Izjavna rečenica u indirektnom govoru, 227
40.2. Upitna rečenica u indirektnom govoru, 227
40.3. Zapovedni način u indirektnom govom, 228
40.4. Slaganje vremena {concordance des temps), 229
Tabela sa glagolskim promenama {Tableau des conjugaisons), 235
Korišćena literatura, 241
Stigla je dugo očekivana GRAMATIKA FRANCUSKOG JEZIKA ZA UČENIKE. Ova pedagoška gramatika će vam pomoći da svojim učenicima, osnovcima i srednjoškolcima, na jednostavan i originalan način otkrivate kompleksan sistem francuskog jezika.
PREDGOVOR
Ideja za pisanje ovog priručnika potekla je iz potrebe učenika i nastavnika za postojanjem gramatike u skladu sa nastavnim planom i programom francuskog jezika za osnovnu školu. Priručnik je zamišljen kao pomoćno sredstvo za samostalno produbljivanje jezičkih znanja i veština učenika, ali i kao pomoč nastavnicima u odabiru materijala za redovnu i dodatnu nastavu u vidu raznovrsnih primera, tekstova i vežbanja. S obzirom na detaljniju obradu pojedinih gramatičkih kategorija, naročito sintaksičkih, verujemo da priručnik može delimično da odgovori i potrebama učenika i nastavnika u srednjoj školi.
Polazeći od savremenih shvatanja Ungvistike i metodike nastave stranih jezika, želele smo da ovaj priručnik posluži učenju jezika, a ne samo pojedinačnih oblika nezavisno od značenja i komimikativne funkcije. Stoga smo nastojale da primeri budu svojstveni životnim situacijama, a da vežbanja ne iziskuju samo uvežbavanje jezičkih znanja već i komunikativne veštine učenika, pa ih često pozivamo na lično iskustvo, maštu i kreativnost.
U pogledu sadržaja, priručnik ne odstupa znatno od tradicionalne gramatičke podele.
On sadrži sedam velikih poglavlja od kojih se svako sastoji od više manjih celina, odnosno odeljaka.U prvom delu govorimo o rečenici, zatim o imenskoj grupi, glagolskoj grupi, predlozima i prilozima, glagolskim vremenima i načinima, tipovima rečenica, dok na samom kraju govorimo o složenoj rečenici. S obzirom na obimnost građe, nismo iscrpno obrađivale sve gramatičke oblasti. Prednost smo dale morfo-sintaksičkim oblicima, te tako u ovoj gramatici nije zastupljen fonetski i fonološki sistem francuskog jezika. Smatramo, međutim, da najveći značaj za čitaoca ima redosled izlaganja u okviru samog odeljka. Naime, svaki odeljak vodi progresivno učenika kroz četiri dela: Pročitaj i uoči, Razmisli i odgovori, Zapamti i Provežbaj. Za ovaj redosled smo se odlučile oslanjajući se na sledeće metodološke principe i etape rada:
- inicijalni tekst koji pokreće na razmišljanje (Pročitaj i uoči);
- opservacija, uočavanje problema, promišljanje i zaključivanje (Razmisli i odgovori);
- konceptualizacija problema sa eksplicitnim objašnjenjima (Zapamti);
- u delu Provežbaj, takođe smo poštovale princip postupnosti: od prepoznavanja oblika,
njihovog uvežbavanja, do aktualizacije usvojenog znanja kroz složenije aktivnosti, odnosno
do samostalne primene znanja.1
Ovaj pristup smo usvojile jer nam je dugogodišnja praksa pokazala da učenik, kod koga razvijamo sposobnost uočavanja problema i samostalnost u zaključivanju, na taj način mnogo bolje shvata i usvaja gradivo. Želele bismo da omogućimo učeniku koji koristi ovaj priručnik da kroz interakciju s nastavnim sadržajima i aktivno čitanje razvije samostalnost u procesu usvajanja gradiva i u proceni stepena usvojenosti znanja i veština. Ako smo u tome i delimično uspele, priručnik neće biti samo izvor gotovih znanja i vežbanka, već će doprinositi i razvijanju kulture intelektualnog rada učenika.
SADRŽAJ
Predgovor, xi
Simboli, xiii
Francuska abeceda (Alphabet frangais), xiii
Uvod, 2
Rečenica i red reči u rečenici (Phrase et ordre des mots dans la phrase), 2
Jezički registri (Registres de langue), 3
1. Prezentativi (Presentatifs), 4
Uvod, 8
O imenicama, determinantima i zamenicama (Noms, determinants etpronoms), 8
2. Muški i ženski rod imenica (Genre des noms), 10
3. Množina imenica [Pluriel des noms), 16
4. Opisni pridevi (Adjectifs qualificatifs), 20
4.1. Muški i ženski rod prideva (genre des adjectifs), 20
4.2. Množina prideva (pluriel des adjectifs), 22
4.3. Mesto prideva (place de l 'adjectif), 22
5. Neodređeni član (Article indefini), 27
6. Određeni član i izostavljanje člana (Article defini et omission de l'article), 30
6.1. Određeni član (article dćfini), 30
6.2. Izostavijanje člana, 32
7. Partitivni ili deoni član i partitivno Df (Article partitifet DE partitif), 37
7.1. Partitivni ili deoni član (article partitif), 38
7.2. Partitivno de, 39
8. Lične zamenice (Pronoms personnels), 44
8.1. Nenaglašene lične zamenice (pronoms personnels atones), 44
8.2. Naglašene lične zamenice (pronoms personnels toniques), 45
9. Pokazn* roči (Demonstratifs,
9.1. Pokazni pridevi (adjectifs demonstratifs)
9 2. Pokazne zamenice (pronoms dimonstratifs)
10. Prisvojne reči (Possessifs),
10.1. Prisvojni pridevi (adjeđifs possessifs), 53
10.2. Prisvojne zamenice (pronoms possessifs)
11. Brojevi (Nombres),
11.1. Osnovni brojevi (adjectifs numeraux cardinaux),
11.2. Redni brojevi (adjectifs numćraux ordinaux), 60
11.3. Približan broj, 61
12. Neodređene reči [Mots indefinis), 64
12.1. Zamenica ON, 64
12.2. Tout kao pridev, zamenica, imenica i prilog, 65
12.3. Tabelami pregled ostalih najčešćih neodređenih reči sa primerima, 66
Uvod, 70
O glagolima i njihovim dopunama (Verbes et leurs complements), 70
Unipersonalni glagoli i izrazi (Verbes unipersonnels), 70
Glagolske dopune (Complements du verbe), 70
13. Zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta
[Pronoms complements d'objet direct et indirect, 72
13.1. Zamenice za direktni objekat, 72
13.2. Zamenice za indirektni objekat.73
13.3. Mesto zamenica,
14. Zamenice en i y (Pronoms en ef, 77
14.1. Zamenica en, 70
14.2. Zamenica y, 79
14.3. Mesto zamenica en iy u recemci
Uvod, 86
O predlozima i prilozima (Prćpositions et adverbes),
15. Predlozi za vreme i vremenske odrednice
(Prepositions et indicateurs de temps), 87
15.1. Predlozi za vreme,
15.2. Vremenske odrednice il y a, depuis, dans, pendant, pour ien, 6®
9. Pokazna rači (Dimonstratifs),
9.1. Pokazni pridevi (adjectifs dćmonstratifs), ~„
9.2. Pokazne zamenice (pronoms dimonstratifs), *
10. Prlsvojna rači [Possesslfs),
10.1. Prisvojni pridevi (adjectifs possessifs),
10.2. Prisvojne zamenice {pronoms possessifs),
11. Brojevi (Nombres), 58
11.1. Osnovni brojevi (adjectifs numeraux cardinaux), 58
11.2. Redni brojevi (adjectifs numđraux ordinaux), 60
11.3. Približan broj, 61
12. Noodrođono reči (Mots indefinis), 64
12.1. Zamenica ON, 64
12.2. Tout kao pridev, zamenica, imenica i prilog, 65
12.3. Tabelami pregled ostalih najčeićih neodređenih reči sa primerinia, 66
Uvod, 70
O glagolima i njihovim dopunama (Verbes et leurs compUments),
Unipersonalni glagoli i izrazi (Verbes unipersonnels),
GlagoUke dopune (CompUments du verbe), 7®
13. Zamenic« u službi direktnog i indirektnog objekta
(Pronoms complements d'objet direct et indirect), 72
13.1. Zamenice za direktni objekat, 72
13.2. Zamenice za indirektni objekat, 7^
13.3. Mcsto zamenica, • .74
14. Zamenict en i y (Pronoms en ef y), 77
14.1. Zamenica en, 77
14.2. Zamenica,?, , 79
14.3. Mecto zamenica en I y u rcčenici, 79
O predlozlma i prllozima (Pripositlons et adverbes), 86
15. Pradloil za vrama I vramanska odradnica (Priposltlom ef Indlcateurs de temps), 87
15.1. Pradloz! za vreme, 87
15.2. Vremeneke odrednlce ily a, depuls, dans, pendant, pour ien, 88
16. Predlozi za mesto (Prepositions de lieu), ^
16.1. Predlozi a i de, 93
16.2. Tabelami pregled ostalih predloga i predloških izraza za mesto sa primerima.95
17. Predlozi ispred geografskih imena (Prepositions devant les noms de lieux geographiques), 98
18. Prilozi (Adverbes), 103
18.1. Vrste priloga, 103
18.2. Prilozi na -ment, 104
18.3. Mesto priloga, 105
Uvod, 110
O glagolskim načinima, vremenima, vidovima i stanjima (Verbes: modes, temps, aspeets đ voix), 110
19. Prezent (Present), 112
19.1. Građenje prezenta, 113
19.2. Upotreba prezenta, 115
20. (Složeni) perfekat (Passe compose), 119
20.1. Građenje perfekta, 119
20.2. Upotrebaperfekta, .123
21. Bliska prošlost (Passe recent), 128
22. Imperfekat (Imparfait), 131
22.1. Građenje imperfekta, 131
22.2. Upotreba imperfekta, 132
23. Uporedna upotreba perfekta i imperfekta (Emploi du passe compose et de i'imparfait), 136
24. Pluskvamperfekat (Plus-que-parfait), 140
25. Aorist ili prosti perfekat (Passe simple), 143
26. Blisko buduće vreme (Futurproche), 146
27. Prosto buduće vreme (Futur simple), 149
28. Anteriorni futur ili Futur II (Futur anterieur), 153
29. Kondidonal (Conditionnel), 155
29.1. Kondkionalprezenta, 155
29.2. Kondicional perfekla, 156
30. Imperativ ili zapovedni način (Imperatif), 159
30.1. Građenje, 159
30.2. Upotreba, 161
J1. Subjunktiv (Subjonctif),
31.1. Upotreba i građenje subjunktiva prezenta,
31.2. Subjunktiv perfekta,
31.3. Indikativ i subjunktiv,
32. Partidp prezenta i gerundiv (Participe present et gerondif)
32.1. Građenje i upotreba partitipa prezenta,
32.2. Građenje i upotreba gerundiva,
33. Pasiv (Passif), 175
Uvod, 180
O tipovima rečenica ('Types dephrases), 180
Isticanje reči u rečenici (Mise en reliej), 180
34. Upitna rečenica [Phrase interrogative), 182
34.1. Totalno pitanje, 183
34.2. Parcijalno pitanje, 183
35. Odrižni oblik [Forme nigative), 189
35.1. Ođrični oblikne, pas, 189
35.2. Odrični oblici nc, plus, rien,personne, jamais, 191
Uvod, 198
O složenim rečenicama (Phrases complexes), 198
36. Relativne ili odnosne rečenice [Propositions relatives), 200
37. Pogodbene rečenice [Propositlons hypothetiques), 207
37.1. (tlp ■+ ostvarljiv uslov u budućnosti:
Sl + prćsenl + futur simple/prisent/imperatif, 208
37.2. II tip W neostvarljiv uslov u sadašnjosti; mogućnost ostvarenja ubudućnosti:
Si + imparfait + conditlonnel prisent, 209
37.3. III tip ■+ neostvaren uslov u prošlosti:
Si + plus-cjuc-parfait + conditionnel passe, 209
38. Poradbana ražtnlca [Proposltions comparatives), 213
38.1. Komparativ [comparatif), 214
38.2. Superlativ, 5
39. Ostale vrste zavisno-složenih rečenica
(Autres types de propositions subordonnees), 220
39.1. Vremenske rečenice {propositions subordonnčes de temps), 220
39.2. Uzročne rečenice (propositions subordonnćes de cause), 221
39.3. Posledične rečenice (propositions subordonnies de consequence), 222
39.4. Nameme ili finalne rečenice {propositions subordonnees de but), 223
39.5. Dopusne ili koncesivne rečenice {propositions subordonnees de concession), 223
40. Indirektni govor (Discours indireet), 226
40.1. Izjavna rečenica u indirektnom govoru, 227
40.2. Upitna rečenica u indirektnom govoru, 227
40.3. Zapovedni način u indirektnom govom, 228
40.4. Slaganje vremena {concordance des temps), 229
Tabela sa glagolskim promenama {Tableau des conjugaisons), 235
Korišćena literatura, 241
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Gramatika francuskog jezika sa rešenjima (za učenike)
Izdavač: Data Status
Strana: 241 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 19,5 x 27,5 cm
Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-7478-253-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (