Аутор: Душан Спасојевић
Страна: 408
► Остали детаљи

Да би се приближили ономе што је стварна, савремена Грчка, разумевању њене садашњости, треба се окренути исходиштима, која се налазе у настанку модерне националне идеологије и идентитета, националног покрета, борби за самосталност – свим оним процесима који су довели до рађања прве, независне балканске државе новог доба. Душан Спасојевић пружа ту могућност овом књигом, вршећи важну улогу сигурног „водича“ кроз лавиринте историјских процеса, размрсујући пажљиво клупко догађаја, утицаја, личности...
Спасојевић уводи читаоца и у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима, као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгревали унутрашње поделе и сукобе. Он убедљиво приказује борбу, устаничке победе и поразе, сукобе њених вођа око првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности. Указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике.
Јасно и добро написана, књига „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“ је штиво у којем ће и стручан читалац-историчар, и свако ко има занимања за историју Грчке, пронаћи поуздане и јасне путоказе за кретање кроз овај важан период њене новије повести.

Из Предговора
проф. др Милана Ристовића
и проф. др Спиридона Сфетаса

Амбасадор Спасојевић својом лепо писаном књигом сваком Србину намернику, туристи или новинару, приближава сваки део Грчке на посебан начин. Историја великог устанка и почетака независности пред читаоцима ненаметљиво ствара и слику наше властите историје трпљења под турском владавином, као и слику ондашњег нараштаја који је имао смелости и истрајности да устане и против „неба“. Читалац ће препознати вечну игру великих сила на Балкану и повремено, олако жртвовање малих и храбрих народа за властите интересе. После ове књиге другачије ћемо са бродова гледати приближавање Ираклиону, Ретимну, Хањи, Патри или другим местима, манастирима и затуреним селима.

Др Миле Бјелајац, из Рецензије