Аутор: Душан Поповић
Страна: 116
► Остали детаљи

У овој студији аутор, сарадник на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду, покушава да изведе извесне закључке о њеној основној теми - односу између двојице писаца реторичких приручника: Хермогена на хеленској и Присцијана на римској страни. Хермогенова Проуоцуастцата и Присцијанова РгаеехегсНатта сагледана су у компаративном светлу, будући да је њихов однос - однос узора и подражаваоца. У којој мери је тај однос близак показано је контрастирањем сваке од припремних вежби понаособ код обојице писаца, као и њиховим повременим упоређивањем с одговарајућим поглављима код осталих састављача приручника овог типа.
Кад је реч о Хермогену, види се посебно место које његово дело заузима у оквиру традиције реторичких приручника, као и то које су све његове специфичности у односу на остале „прогимназматичаре", а нарочито у односу на Теона, као једног од родоначелника овог „жанра". Коначно, можда и најважније, указано је на специфичан утицај који је ово дело извршило на теоретичаре беседништва и писце у потоњим епохама европске књижевности, превасходно у Византији.
Што се Присцијановог дела тиче, ради се о настојању које би се, судећи по самом садржају, могло подвести под категорију ства-ралачког подражавања, тако честог у античкој књижевности. Присцијан се, наиме, не задовољава само тиме да преведе Хермогена, него и примере преузете од грчких аутора замењује римским примерима, па на латински преводи чак и цитате грчких песника. Иначе, значај Присцијанових РгеехегсИатта састоји се у томе што су она, као допуна његове граматике, преносила елементе грчке реторичке теорије у латински Средњи век. Са културно-историјског становишта занимљиво је то што је Присцијан, без подозривости, преузео митолошки украс из свог паганског узора, а то је било могуће само у византијском културном кругу; тај поступак је Присцијан пружио као могућност Средњем веку на Западу. Вредност његовог превода лежи још у томе што је ова верзија Хермогеновог дела била једина доступна на Западу током готово хиљаду година.