Аутор: Петар С. Петровић
Страна: 480
► Остали детаљи

Садржај

ПРЕДГОВОР
Садржај
УВОД.

прво поглавље
ВОДА 1.
1.1. Хемијске особине воде
1.2. Физичке особине воде
1.3. Вода на земљи
1.4. Распростраленост воде
1.5« Кружно кретање воде
1.6. Коришћење воде
1.7. Штете од воде

друго поглавље
ВОДОПРИВРЕДА И ХИДРОТЕХНИКА
2.1. Водопривреда
2.2. Хидротехника
2.3. Историја хидротехнике

треће поглавље
ХИДРОТЕХНИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
3.1. Подела хидротехничких конструкција
3.2. Особености хидротехничких конструкција
3.3. Деловање воде на хидротехничке конструкције
3.4. Утицај хидротехничких конструкција на околину
3.5. Грађење хидротехничких конструкција
3.6. Слом хидротехничких конструкција

четврто поглавље
ПРИМЕРИ ХИДРОТЕХНИЧКИХ КОНСТРУКЦИИ
ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ХИДРОТЕХНИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
5.1. Пројектна документација
5.2. Сагласности
5.3. Документација за јавно надметање
5.4. Документација у току грађења
5.5. Документација по завршеном грађелу
5.6. Документација у току рада
5.7. Пројекти хидротехничких конструкција
5.8. Садржај већине пројеката

шесто поглавље
ПОДЛОГЕ
6.1. Топографске подлоге
6.2. Хидролошко метеоролошке подлоге
6.3. Геолошке подлоге
6.4. Геомеханичке подлоге
6.5. Остале подлоге

седмо поглавље
МЕХАНИКА ТЛА
7.1. Физичке особине тла
7.2. Механичке особине тла

осмо поглавље
МЕХАНИКА СТЕНА
8.1. Физичке особине стена
8.2. Фактори који утичу на особине стенских маса
8.3. Механичке особине стенских маса

девето поглавље
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ГРАЂЕЊЕ
9.1. Хидротехнички бетон
9.2. Тло као материјал за грађење
9.3. Стена као материјал за грађење

десето поглавље
ФИЛТРАЦИЈА ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
10.1. Порозна водопропустљива средина
10.2. Дарсијев закон филтрације
10.3. Лапласова једначина
10.1. Устаљено равномерно струјање
10.5. Устаљено благо променљиво струјање
10.6. Устаљено нагло променљиво струјање
10.7. Нехомогене и анизотропне средине
10.8. Филтрационе деформације средине
10.9. Стеновита средина

једанаесто поглавље
СЕИЗМИКА
11.1. Тектонски земљотреси
11.2. Неки појмови
11.3. Сеизмички таласи
11.4. Сеиэмичке скале јачине земљотреса
11.5. Лоређење сеизмичких скала
11.6. Наши нормативи у сеиэмици
11.7. Неки разорни земљотреси

дванаесто поглавље
ХИДРАУЛИЧКИ ПРОРАЧУНИ
12.1. Врста и обим хидрауличких анализа и прорачуна
12.2. Хидраулички прорачуни природног стажа

тринаесто поглавље
СТАТИЧКИ И ДИНАМИЧКИ ПРОРАЧУНИ
13.1. Врста и обим статичких анализа и прорачуна
13.2. Врста и обим динамичких анализа и прорачуна
13.3. Прорачуни опште стабилности
13.4. Прорачуни отпорности и димензионисања
13.5. Прорачун померања
13.6. Технички извештај
13.7. Литература

четрнаесто поглавље
АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА
14.1. ОптереЋења и утицаји
14.2. Комбинације оптерећења и утицаја
14.3. Совјетске норме и прописи
14.4. Критеријуми УСБР (USBR)

петнаесто поглавље
СОПСТВЕНА ТЕМИНА
15.1. Прорачун
15.2. Неке геометријске слике

шеснаесто поглавље
СТАТИЧКИ ПРИТИСАК ВОДЕ
16.1. Схема статичког притиска
16.2. Вода на коти нормалног успора
1б.3. Вода на коти максималног успора

седамнаесто поглавље
ДИНАМИЧКИ ПРИТИСАК ВОДЕ
17.1. Вода тече по површини конструкције
17.2. Вода удара у конструкцију
17.3. Вода удара у конструкцију која је скреЋе

осамнаесто поглавље
УЗГОН
18.1. Потисак као део узгона
18.2. Филтрациони део узгона
18.3. Упутства и прописи
18.4. Узгон у телу хидротехничке конструкције
18.5. Примена Хајдинове методе

ЛИТЕРАТУРА
СПИСАК АУТОРА
Хидраулички прорачун конструкције
Хидраулички прорачуни последица грађења
Хидраулички прорачуни последица рушења
Технички извештај
Литература


Увод

"Древна историја људског рода је скривена у магли прошлости, а чињенице које бисмо највише желели да упознамо о тим давним временима не можемо да похватамо у својим истраживањима. Не знамо и вероватно никада нећемо ништа ни сазнати о људима и народима који су први пронашли да се трењем може створити ватра, или о онима који су први открили особине точка, једра или полуге" |1|. Нити ћемо икада сазнати када и где су начињене прве хидротехничке грађевине. Може се само претпостављати на основу археолошких података и на основу њих створених представа о животу, раду, алаткама, "занимањима” и потребама људи који су живели миленијумима година пре нас, као и на основу података о животу бројних племена Амазоније, Африке и Океаније, којасу у току последших стотину година прешла период од каменог до атомског (садашњег) доба.

Ове претпоставке ће нас довести до потомака Кромањонског фосилног човека, до краја средњег каменог доба и почетна млађег каменог доба. Већ тада, оријентационо 8000 до 7000 година пре нове ере, посебно у ширем подручју Персијског залива, људи су се бавили ловом, риболовом и "земљорадњом" гајењем биљака за исхрану. Тако је давно, пре почетна писане историје човечанства, настала потреба да се делимичним или потпуним преграђивањем потока и речица олакша риболов и узима вода за заливање усева на првим њивама. За те првобитне водојаже, које су вероватно биле начшьене од пободеног коља, грања, песка, шљунка и земље, слично онима које се и данас могу наћи у свету, и за одговарајуће мале необложене канале, може се претпоставити да су биле прве хидротехничке грађевине.

Пролазиле су стотине и хиљаде година. Човечанство је пролазило бурне периоде свога развитка: од појединца ловца, риболовца, "земљорадника", до организовалије прве заједнице. Јављају се и бројне грађевине. Неке од њих су стално или повремено биле у додиру са водом, па су, за разлику од оних које то нису биле, много векова касније добиле име хидротехничке конструкције или хидротехничке грађевине.

Њихово пројектовање са одговарајућим прорачунима ицртежима захтева добро познавање материјала од кога треба да буду саграђене и средине у којој треба да буду темељене, начина грађења, али и познаваље и постојање одговарајућих топографских, хидролошких, геолошких, геомеханичких, хидромеханичких, машинских и других подлога, као и познавање неких чињеница о води. Уколико се при пројектоваљу хидротехничких грађевина не води довољно рачуна о томе, тј. ако је недовољна истраженост неке од подлога, у прорачуне погрешно унети неки параметри, погрешни неки од прорачуна: хидролошких, хидрауличких, статичких или динамичких, погрешно пројектовање или извођење антифилтрационих мера, погрешно пројектовање темеља, слаб квалитет уграђеног материјала у конструкцију, итд., тада сигурно може да дође до слома конструкције. Ако се то догађало у претходним миленијумима и вековима, када многе од наука примењених у хидротехници нису ни постојале и када је даровала емпирија, па је до данас остало врло мало хидротехничких конструкција, а за постојање већине од њих се само зна из записа, сада то не би смело да се догађа.

У нашој земљи се тек последвьих стотину година граде значајније хидротехничке конструкције. Било је и рушеша (и то већином због аљкавости) , али процентуално врло мало међу најмањим у свету. Много је већи број хидротехничких грађевина којима можемо да се поносимо (бране "Пива", "Гранчарево", "Ђердап I", итд.) а које су саграђене у нашој земљи, па до оних које су наши пројектанти и извођачи урадили широм света (бројне бране, водоторшеви у Кувајту, итд.).