Аутор: Рада Станаревић
Страна: 180
► Остали детаљи

Студија Хијазам и хипостаза представља у пет тематских група неколико домаћих и немачких писаца и њихових одабраних дела, Слободана Шнајдера и Гетеа, Енценсбергера и Попу, Вагнера и П. Милошевића, Келера и Андрића, Т. Мана и Андрића, Шопенхауера и Л. Костића, док је завршница посвећена Нолитовој библиотеци Орфеј и Хелдерлину и Новалису.Студија се отвара фаустовском темом почев од „књиге за народ“ из 16. века па све до Доктора Фаустуса и Хрватског Фауста, а са друге стране митска симболика вука бива осветљена у Вучјој соли, Прстену Нибелунга, Аски и вуку, Вујичић блуес-у. Затим следе интерпретације „завичајних“ дела, Милошевићевог романа Ми же Сентандрејци, Ћопићевих прича и Совиљевих слика о Грмечу, па Андрићеве вишеградске приповетке Аникина времена упоредо са Келеровом новелом о циришком минезенгеру Хадлаубу. У средишњем триптиху анализирају се Манов митски роман Јосиф и његова браћа и Андрићева прича Проклета авлија.У четвртом делу студије реч је о основном начелу у Шопенхауеровом спису Свет као воља и представа и о начелу укрштаја, или хијазме, у теоријским радовима Лазе Костића, што је своје практично остварење нашло у истоименој стилској фигури коју је српски поета усадио у последњу строфу песме Санта Мариа делла Салуте. Други појам из наслова књиге, хипостаза, осветљен је на самом крају кроз Новалисове дистихе у форми хексаметра, који истовремено спадају и у његову лирику и у његове теоријске фрагменте.