Поетски роман Ходочасница воде је савремена прича о судбини, животу и прикљученију једне имигрантикиње, чији живот пратимо од њеног опраштања на Славији у Београду, до пензионерских дана у далекој Канади. Временски лук захвата четврт века, од „Прве разгледниец из Торонта“, из 1994. па до „Нове разгледнице из Торонта“ писане 2019. године. Једна задати живот, који јунакиња напушта, замењује са другим, још неизвеснијим, у којем актера чекају велика искушења у земљи где је све подређено новцу.

Ово је заправо емигранстка прича о невидљивом, а стварном континенту апатрида који плута овим светом.

Понекад, хотимична искривљавања у језику израз су расапа у глави и животу, израз изглобљене перцепције стварности и сопствене судбине. Апатрид је као љуска у океану, стално на удару „немилих ветрова“ (Одисеја). Позивање на Иштвана Домонкоша, на његову поему „Хаварија“ је крајње оправдано, јер је нови живот у другој земљи, претећа хаварија и неизвесност, било да су у питању тражење или губитак посла, откази, лудило спремања за часове, или преваре, подвале, обмане новог света, у којем живот постаје програм, а ми само померање миша на компјутерској слици света. Тај свет има своја правила у којима се идентитет лако губи, и све је подређено глобалистичким принципима мешања нација и контроли над њима.

Ратомир Рале Дамјановић