Аутор: приредио Јован Србуљ
Страна: 380
► Остали детаљи

Благословио: блаженопочивши патријарх српски Иринеј

Старац Порфирије је гледао и далеко и дубоко, али је његова основна поука: смири се и воли Бога и ближњег.

Зашто оволико зла у свету? До када више? Дакле, опет „проклето питање“, питање људске слободе, тог вртоглавог понора у који падамо кад год заборавимо ко смо, одакле смо и куда идемо. Бог може да закочи људе као машине, али људи нису машине; Бог може да кроти људе као животиње, али људи нису животиње; Бог може…Али, људи би онда престали да буду Његови синови и кћери, и постали би роботи.

Постоји начин да се слобода користи, а да се не злоупотреби. И то је љубав. Љубав и Слобода у Истини – то је свето тројство нашег човештва.

Старац Порфирије је био истинољубац, слободољубац и слуга Љубави. Зато за њега није било безнадежних случајева међу људима – нада је сама основа људског постојања. Његове поуке нас подсећају да не губимо наду јер без ње се не може дисати. А дисати се мора.

Свежи дах старчевих поука нас крепи и оснажује.

Садржи и: Живети крај Светог Порфирија (Параскевас Лабропулос). Успомене на духовног оца, старца Порфирија (Архимандрит Георгије).