Боравећи на двору Сербана Кантакузина, владара који је много полагао на културу, Ђорђу Бранковићу није било тешко да напише ову Хронику. У владаревој библиотеци имао је приступ многим изворима из светске историографије. Међу овима било је и капитално дело Космографија великог учењака из доба реформације Себастијана Минстера. А кад се узме у обзир да је ту био и владарев брат Константин Кантакузин, велики ерудита свог времена, такође историчар, онда се да закључити да је Ђ. Бранковић био у добром друштву и у срећној околности да прикупи што више историјских чињеница.

Проф. др Борислав Д. Крстић, Наша реч, недељник Срба у Румунији

Типичан човек свог времена, барокно бомбастичан, частољубив и славољубив, лакомислен и фантаста Ђорђе Бранковић је успоставио везу са влашким кнежевима и аустријским царем од ког испрва добија баронску (1683), а потом и грофовску диплому (1688). Мистификујући своје порекло и литерарно пришавши владарско политичким идеалима, Бранковић је преценио своје моћи и превидевши реалије од тренутка хапшења до смрти 1711, више није угледао слободу. Током 22 године сужањства написао је петотомне Словеносрпске хронике и кроз модерну визуру српску историју приказао у широком контексту Балкана и југоисточне Европе.

Сава Дамјанов, Независни