Knjige▹Biznis i finansije▹Menadžment
Idealan menadžer: Zašto ne možete biti idealan menadžer i šta možete da uradite tim povodom
PREDGOVOR
”Najlepše pevaju zablude”..., al' bogme i koštaju
Zašto opet o idealnom menadžeru? Zašto opet dokazivati ono što svako trezven zna i razume: da ništa u životu nije idealno, pa ni idealan menadžer, šef, direktor, rukovodilac, predsednik, tata, mama...? Zašto opet naglašavati da ne postoji čovek koji stalno, o svemu, može donositi dobre odluke i koji nikada neće pogrešiti?
I konačno, zašto se, neretko, na oba pola poslovnog globusa ili, ako ćete drugačije, i na vrhu piramide i na njenom dnu, nalaze oni koji veruju u ono što ne vide i vide ono u šta ne veruju - Mit o idealnom menadžeru.
Zato što je i jednima i drugima tako lakše.
Na jednom polu, na vrhu, je on ili ona. U jednom trenutku, koji ne traje večno (za šta su nam dokaz mnoge nekad sjajne kompanije kojih više nema), uspešan menadžer uspešne kompanije.
U mladim kompanijama uspeh se dogodio zahvaljujući preduzetničkom njuhu da oseti šta se dešava u okruženju, preduzetničkom srcu da izgura i preduzetničkom stomaku da mnoge stvari svari. Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vodio sopstvenu kompaniju. A, iskreno, nije ni imao koga da pita. Pa navikao.
U sveže privatizovanim kompanijama, ”dovelo ga” da, sa razlogom, napravi reda. I ”dalo” mu odrešene ruke. Da smanji, linearno, cene dobavljačima 20%. Da poveća efikasnost smanjujući broj imena na platnom spisku za 40%, ... bar. Njegovi prvi saradnici dobili odrešene ruke da mu redovno dostavljaju izveštaje.
Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vraćao u život posrnulu kompaniju. A, iskreno, nije ni hteo da pita. Pa navikao.
Postoje još neki slučajevi. Ali pitanje je vremena kada će se oni svesti na prethodni.
Svima njima, vladarima, je zajednička nespremnost da saradnicima prepuste ovlašćenja i odgovornost. (”Stepen slobode zavisi od roba a ne od gospodara.”)
Postoje oni koji zaista veruju da su idealni. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su pali, pali su jer su padu skloni bili.
”Najlepše pevaju zablude”... al' bogme i koštaju.
A na drugom polu, da li zbog straha ili lenjosti ili nesposobnosti, verovanje - zna on šta radi. Pogotovo kod naroda, bilo jake ili slabe demokratske tradicije koji su kroz vekove, do dana današnjeg, pomoć tražili od svemogućih vođa. Nekad su te vođe plemena vodila, a danas, sem država, vode i kompanije. Razlika je samo terminološka, umesto ”svemogućeg i sveznajućeg vođe”, tu je svemogući menadžer ili još lepše bezgrešnozačeti lider. A podređeni slede nespremni da preuzmu odgovornost ili zbog straha da neće uraditi kako on to zamišlja, ili nesposobnosti zbog neznanja, ili lenjosti ...
Neki od njih veruju da ih vode idealni menadžeri. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su zbog njih pali, pali su jer su padu skloni bili. (”Služite li mitu – poješće vas”.)
”Najlepše pevaju zablude”... al' bogme i koštaju.
........................................
I ovde ću prekinuti ono što sam na početku smatrao da ću sa razlogom zvati predgovor. Našim junacima iz prethodne crtice (u kojoj se sećah pesama Branka Miljkovića i beležaka Živojina Pavlovića) vreme i cena koju će da plate pomoći će da shvate značaj participativnog upravljanja. I krenuće da traže rešenja. Siguran sam da se osnovni koraci nalaze u knjizi dr Isaka Adižesa ”Idealan menadžer“, čija prava poruka se dobije tek kad se pročita i podnaslov ”Zašto ne možete biti idealan menadžer i šta možete da uradite tim povodom”.
Boris Vukić
”Najlepše pevaju zablude”..., al' bogme i koštaju
Zašto opet o idealnom menadžeru? Zašto opet dokazivati ono što svako trezven zna i razume: da ništa u životu nije idealno, pa ni idealan menadžer, šef, direktor, rukovodilac, predsednik, tata, mama...? Zašto opet naglašavati da ne postoji čovek koji stalno, o svemu, može donositi dobre odluke i koji nikada neće pogrešiti?
I konačno, zašto se, neretko, na oba pola poslovnog globusa ili, ako ćete drugačije, i na vrhu piramide i na njenom dnu, nalaze oni koji veruju u ono što ne vide i vide ono u šta ne veruju - Mit o idealnom menadžeru.
Zato što je i jednima i drugima tako lakše.
Na jednom polu, na vrhu, je on ili ona. U jednom trenutku, koji ne traje večno (za šta su nam dokaz mnoge nekad sjajne kompanije kojih više nema), uspešan menadžer uspešne kompanije.
U mladim kompanijama uspeh se dogodio zahvaljujući preduzetničkom njuhu da oseti šta se dešava u okruženju, preduzetničkom srcu da izgura i preduzetničkom stomaku da mnoge stvari svari. Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vodio sopstvenu kompaniju. A, iskreno, nije ni imao koga da pita. Pa navikao.
U sveže privatizovanim kompanijama, ”dovelo ga” da, sa razlogom, napravi reda. I ”dalo” mu odrešene ruke. Da smanji, linearno, cene dobavljačima 20%. Da poveća efikasnost smanjujući broj imena na platnom spisku za 40%, ... bar. Njegovi prvi saradnici dobili odrešene ruke da mu redovno dostavljaju izveštaje.
Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vraćao u život posrnulu kompaniju. A, iskreno, nije ni hteo da pita. Pa navikao.
Postoje još neki slučajevi. Ali pitanje je vremena kada će se oni svesti na prethodni.
Svima njima, vladarima, je zajednička nespremnost da saradnicima prepuste ovlašćenja i odgovornost. (”Stepen slobode zavisi od roba a ne od gospodara.”)
Postoje oni koji zaista veruju da su idealni. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su pali, pali su jer su padu skloni bili.
”Najlepše pevaju zablude”... al' bogme i koštaju.
A na drugom polu, da li zbog straha ili lenjosti ili nesposobnosti, verovanje - zna on šta radi. Pogotovo kod naroda, bilo jake ili slabe demokratske tradicije koji su kroz vekove, do dana današnjeg, pomoć tražili od svemogućih vođa. Nekad su te vođe plemena vodila, a danas, sem država, vode i kompanije. Razlika je samo terminološka, umesto ”svemogućeg i sveznajućeg vođe”, tu je svemogući menadžer ili još lepše bezgrešnozačeti lider. A podređeni slede nespremni da preuzmu odgovornost ili zbog straha da neće uraditi kako on to zamišlja, ili nesposobnosti zbog neznanja, ili lenjosti ...
Neki od njih veruju da ih vode idealni menadžeri. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su zbog njih pali, pali su jer su padu skloni bili. (”Služite li mitu – poješće vas”.)
”Najlepše pevaju zablude”... al' bogme i koštaju.
........................................
I ovde ću prekinuti ono što sam na početku smatrao da ću sa razlogom zvati predgovor. Našim junacima iz prethodne crtice (u kojoj se sećah pesama Branka Miljkovića i beležaka Živojina Pavlovića) vreme i cena koju će da plate pomoći će da shvate značaj participativnog upravljanja. I krenuće da traže rešenja. Siguran sam da se osnovni koraci nalaze u knjizi dr Isaka Adižesa ”Idealan menadžer“, čija prava poruka se dobije tek kad se pročita i podnaslov ”Zašto ne možete biti idealan menadžer i šta možete da uradite tim povodom”.
Boris Vukić
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Idealan menadžer: Zašto ne možete biti idealan menadžer i šta možete da uradite tim povodom
Izdavač: Asee (Adizes)
Strana: 207 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo:
Format: 16x23 cm
Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-7668-069-6
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (