„Илинчићи“ су пети роман Тихомира Несторовића о херцеговачким фамилијама које су се пред крај осаманаестог вијека досељавале у благородну равницу из кршевитог завичаја.

Чедомир Чедо Кабија у роману је у улози главног јунака који својим богатим присуством вјерљивом исповијешћу прибавља приповједачу Сави Стевановићу Племићу неопходан „материјал“ за романескну грађу.

Приповједач лако усваја и обликује понуђене садржаје Илинчићеве исповијести, јер у његовом животу и пулсирају херцеговачки гени. Због те природом детерминисане сродности Илинчића и СТевановића, прави занимљиве и узбздљиве преплете приче, па се и сам читалац, ненаметљиво хвата у необично компоновано коло горштака и равничара, слиједећи ритам њихових помијешаних крвотока и специфичности новоствореног менталитета.мр Радмила Поповић