Аутори: Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
Страна: 382
► Остали детаљи

Србска држава на Хелмском полуострву је у постојала, без прекида, више од 700 година на просторима које у овој студији називамо Илирском Србијом. Она је наследила државно право од Западног Римског царства, њен оснивач Маркелин је био званично император, и од самих почетака је призната од Источног Римског (Ромејског) царства, да би то право предала модернијој средњовековној држави династије Немањића. Престоница Илирске Србије је од античких времена била Скадар ...Српска држава у Илирској Србији није описана само у „Летопису попа Дукљанина“ и његовој латинској верзији, преточеној у „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија, како би се стекао утисак на основу писања модерних српских историчара. Ако би се прочитале студије неких других српских историчара од пре једног века, уочило би се прилично неслагање у хронологији и генеалогији владара. То је углавном последица покушаја да се древни родослови и хронологија усклади са наводима списа „О управљању Царством“, који је приписан византијском цару Константину ВИИ Порфирогениту из X века.Однос српских историчара према пореклу и древној, па чак и новијој историји свога народа, ничим се не може правдати. Новија српска историја (током последња два века) обележена је устанцима и ратовима за слободу и опстанак српског народа и српске државе. Никакви историјски процеси, светски трендови међу великим силама, економске кризе, идеологије и сл. не могу бити оправдање за врхунске српске интелектуалце и међу њима нарочито историчаре, да изграде свој неозбиљан однос према сопственој историји, да прихвате најочигледније грубе фалсификате, па чак и да се „стваралачки истичу“ у спровођењу туђе политике на штету свога народа.