Аутор: приредио Јован Србуљ
Страна: 632
► Остали детаљи

Каква је веза духовног и телесног здравља?
Да ли греси утичу на гене?
Да ли се греси преносе на потомство?
Зашто је тако много депресије у наше дане?
Који су духовни начини да се депресија излечи? Има ли наде да се ослободимо чамотиње и очајања?
Одакле осећај да време тече све брже?
Како зауставити сопствено убрзање и окренути лице ка вечности?

На ова, и многа друга насушна питања, одговарају велики духовници, од митрополита лимасолског Атанасија, духовног сина Старца Пајсија, али и угледни православни лекари, попут Константина Зорина, и мисионари какав је Георгије Фечору. Књига која је прочитала епоху и која открива тајне путеве ка Путу Који открива тајне путеве ка Путу Који је Истина и Живот, Христос Богочовек.


Садржај

ЖИВЕТИ ХРИСТОМ У ДОБА БЕЗ ХРИСТА:
О ОВОЈ КЊИЗИ КАО ПРИРУЧНИКУ ЗА ОПСТАНАК, 5

Константин Вјачеславович Зорин
ГЕНИ И СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА
Кратак садржај, 11
Тако му је суђено може ли се променити?, 12

I „РОДОСЛОВ" ГРЕХА, 15
II ДА ЛИ ЈЕ СЛОБОДА ДУЖИНА ЛАНЦА?, 22
III МИ И НАШЕ УРОЂЕНЕ СКЛОНОСТИ, 30

IV НЕЗАСИТА УТРОБА, 35
Алкохолизам по наслеђу, 37
Кад је дете склоно алкохолу, 42

V МРЕЖЕ СЛАДОСТРАШЋА, 45
Тело и похота, 46
Истополне везе, 52

VI ЈУДИНА ПОХЛЕПА, 55
Вируси хазарда, 56
Виртуелни наркотик, 59

VII МАХНИТА ЗЛОБА, 63
Узаврела крв, 64
Дете усијане главе, 69
Портрет кавгаџије, 72
Свађалице и изазивачи: шта да се ради?, 77

VIII ДРХТАЈ ДУШЕ, 81
Кад се oceћa немир у души, 82
Анкета „Знаци анксиозности", 85
Како помоћи анксиозном детету?, 85
Под теретом депресије, 87
Како помоћи човеку који пати?, 92

IX „ПОМРАЧЕЊЕ СРЦА“, 94
„Нагон смрти“, 96
Очајање и самоубиство, 100
Загонетке суицида, 105
Ако је демон смрти у близини, 110

X „УНУТРАШЊИ ПАКАО“, 119
ЗАКЉУЧАК, 120
Прилог: ПОДВИЖНИЦИ ПОБОЖНОСТИ XX ВЕКА О УРОЂЕНИМ И СТЕЧЕНИМ БОЛЕСТИМА, 127

ИЗ ДУБИНЕ ВАПИЈЕМ ТИ, ГОСПОДЕ
ПРАВОСАВНО ЛEЧEЊE ОД ДЕПРЕСИЈЕ

Мишрополиш Јерошеј (Влахос)
ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА И ЗАПАДЊАЧКА ПСИХОЛОГИЈА, 151
1. Православна психотерапија, 153
2. Основни принципи православне психотерапије, 154
3. Психологија и неуронауке, 163

Свештеник Васил Тудора
ЛEK ЗА ДЕПРЕСИЈУ ПО СВЕТОМ СИЛУАНУ АТОНСКОМ, 168

Свештеник Георгије Морели
КАКО ПРЕВАЗИЋИ ДЕПРЕСИЈУ: НАУЧНА ПСИХОЛОГИЈА И СВЕТИ ОЦИ
Дефиниција депресије, 171
Кораци ка излечењу депресије: Испитивање когниције, 176
Погрешно схватање хришћанског учења, 177
Управљање гневом, 177
Управлање катастрофом, 178
Управлање емоционалним расуђивањем, 179
Склоност ка самоубиству, 181
Духовна интервенција, 181

Сергеј Белорусов
Y ДЕПРЕСИЈУ ЧЕСТО ПАДАЈУ ДОБРИ ЉУДИ
Лицем према зиду, или: шта је то депресија?, 187
Лекција цара Саула, или: извори и значења депресије, 191
„Зашто је потребан православни психотерапеут?“ или: депресија и вера, 194
Да ли бесмртну душу лечимо таблетицама, или: како победити депресију?, 199
„Немој да се нервираш“ или: мало о самолечењу, 205
Закључак: о слугама и домаћинима у животу, 209
Лидија Сидељева ИЛУЗИЈА СМИРЕЊА ИЛИ: КАКО ПОСТАЈЕМО ЉУДОЖДЕРИ, 210

Иван Алексјук
ЗАБОРАВЉАМО ДА ЈЕ ПРЕД НАМА ЧОВЕК, А НЕ „СВИЊО, ОПЕТ СИ СЕ ПРЕЈЕО!, 215
Зашто је дијалог постао немогућ?, 216
Зато што се поставља само питање: како ГА променити, 217
Тако заборављамо да је пред нама човек, 218
Он неће да живи нашим животом који је испразан и незанимљив, 219

Архимандрит Стефан Аншностопулос
ДВАДЕСЕТ ДОБРИХ САВЕТА ЗА СМИРЕЊЕ, 221
Седам ствари о којима треба ћутати, 222

Свештеник Џејмс Торнтон
КОТВА ДУШЕ, 224

Георгије Фечору
НИХИЛИЗАМ ЖУРБЕ И ПУТ КА СОПСТВЕНОЈ ДУШИ

УБРЗАВАЊЕ ВРЕМЕНА, 229
СПАШЋЕ СЕ ЈЕДИНО ОНАЈ КОЈИ ЈЕ ПОСЛУШАН ГЛАСУ САВЕСТИ, 234
Резултат развраћања савременог човека, 235
Шта нам је чинити?, 237
ЗАШТО СУ ЉУДИ ИЗГУБИЛИ УНУТАРЊИ МИР, 239
ОКУСИТЕ И ВИДИТЕ КАКО ЈЕ ДОБАР ГОСПОД!, 246
Митрополит Атанасије Лимасоаски
О УТЕХАМА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

МИТРОПОЛИТ АТАНАСИЈЕ НАС БОДРИ НА ПУТУ КА БОГУ И ДУШИ
Ко је митрополит Атанасије?, 255
Како је стицао духовно искуство, 255
У цркву се не иде да „будемо добри“, него да упознамо љубав Господњу, 265
Како вратити младе?, 267
Пробудити се из греховног сна, 275
Скини с мене бриге многе, 278
Молитва, пост, милостиња, 285
Како да молитва буде искрена?, 287
Молитва и однос према инославнима, 291
Како сачувати брак?, 297
Како стећи истинску мудрост?, 304
Уместо закључка, 307
Болести срца, 309
Бол у нашем животу, 327
Не тугујте као они који немају наде (l Сол. 4:13), 331
Нико није ушао у Царство Божије живећи лагодно, 340
Велико име жене, 347

Увод

Живети Христом у доба Христа:
О овој књизи као приручнику за опстанак

Ево књиге за данашњег човека! Уморног, напетог, без живог живота. Човека чији је живот лишен поезије. Ево како је његову судбину видео покојни србски поета, „пустињак у граду“ Новица Тадић, који, на питање зашто се данас поезија тако мало чита, одговара („Вечерње новости", 17.2.2007.): „Савремени узнемирени човек нема времена ни за молитву и добре помисли, а како би тек имао за поезију. Он, јутром, прелази улицу, жури, трчи на посао и са посла, хука га носи и испуњава. Брзина и бука само то, по цео дан. А код куће га, навече, чека змајевита жена, сваке злобе барјактар. Жена или празнина. А сутрадан, опет исто. Нема починка веселнику, јер жури у Европу. Жури у Европу, у Европу, а већ га је стигла Америка. Још му треба поезија, па да пресвисне“.

И у таквом, непесничком свету, свету без Смисла, може се и мора живети. Ова књига је приручник да се одоли искушењима празнине која нам се намеће као пунота битија. А то је живот у Живоме Богу, Који је постао Живи Човек, наш брат, и дао нам Цркву као Своје Тело и Крв, да постанемо његова браћа и сестре по благодатном усвојењу. Живот у Цркви је живот подвига кретања напред и у вис; живот здравља, радости, сведочења којим показује да „ко се из човека не пење у Бога силази у звер“ (Љубомир Симовић).

Даје православна аскетика наука о душевном и телесном здрављу, показује оглед руског лекара и психолога, Константина Зорина, који повезује седам смртних греха са различитим стањима душе и тела, али и са генетским наслеђем човековим. Наиме, све што човек чини, чини себи и својима казна Божја настаје кад Отац од Кога смо се одрекли пусти да жањемо што смо са ђаволом сејали. Бог Се више повлачи и препушта нас себи него што кажњава бити без Оца већ је казна, страшнија од свих. Зорин је јасан: живот по заповестима Господњим је једини природан, јер Онај Који нас је саздао, кад заповеда, не чини то као сурови наредбодавац, него као Онај Који, по Светом Макарију Великом, пролива „Богу својствене сузе“ кад види како људи себе трују и упропашћују. То је Бог Достојевског, о коме Јуриј Ајхенвалд каже: „Сви су заузети, сви журе, али у свету постоји Биће које има времена и пажње за сваког, којем свака православна сељанка и сваки надничар на земљи може да повери своју невољу, своје сузе и бриге и све да исприча. Постоји неко ко увек слуша, и већ само за то Њему припада благослов човечанства. Кад човек то заборави, заборави све. Студија Константина Зорина је драгоцена, јер показује да се догматика и етика проверавају, између осталог, здравственим стањем наших душа, али и тела.

Шта наслеђујемо? Шта добијамо? Куда нас води греховни живот? Колико смо одговорни за своје поступке? Одражавају ли се греси на наше потомство? О свему томе Зорин пише тачно и убедљиво.

Француски хришћански мислилац Жак Елил описује свет у коме живимо: „Човек је саздан да ради мишићима, и тако обавља своје дневне дужности, али погледајмо га сада као зунзара залепљена на траку за ловљење мува, он по осам сати седи за столом и не миче се. Петнаест минута гимнастике не може да замени осам сати одсутности. Људско биће је саздано да би удисало здрав, природан ваздух, али сада удише маглуштину која се састоји од издувних гасова. Створен је да живи у живом окружењу, али станује у свету камена, цемента, асфалта, стакла, гвожђа и челика који подсећа на пределе месеца. Дрвеће вене између стерилних и слепих фасада, Само пацови и људи настањују мртви свет“.

Живот у доба свеопштих убрзања води ка депресији. Свети Оци су је знали као чамотињу,тугомору,униније. Ево Светог Нила Синајског: „Туга се рађа од онога што не волимо (жалости, невоља, тегоба); од туге настаје мрачно расположење душе (униније), а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање (роптање на све). Уколико желиш да угушиш у себи тугу са мрачним расположењем духа, пригрли срцем љубав и обуци се у незлобиву радост. Зато у овој књизи налазимо и приручник за хришћанску борбу против депресије. Радост Христова је светлост сваког ума и душе. Ова књига нуди одговор и на питање како доћи до светлости Логоса.

Румунски мисионар Георгије Фечору даје низ слика доба у коме живимо, помажући нам да схватимо његову ненормалност. Нормалан човек је онај који стоји под правим углом у односу на тле, незгрбљен и непропузао, па и у доба када господари лажи покушавају да му главу пригну ка земљи, да не гледа у своју небеску отаџбину и да не тражи вечну очевину. Фечору нас, пре свега, подсећа на убрзање времена: „Научници су чак почели да мере убрзање времена. Иако није лако измерити оно што служи као мера свега постојећег. Јер нема таквог стања или покрета у којем време не би постојало као осећај пролазности који тишти. И дошли су до закључка, на свој начин, да данас 24 часа пролази исто тако брзо као што је раније пролазило свега 16. Односно, већ смо изгубили трећину времена свог живота или половину оног времена у току којег се налазимо у активном стању. Али, не указују само научници на то оци, који се подвизавају у пустињама Свете Горе, отшелници наших дана, кажу исто: данас време тече много брже него раније, а њих је врло тешко оптужити за психолошку субјективност изазвану социјалним околностима, “ Одмах затим, Фечору нас позива да застанемо и погледамо своју душу, да се сажалимо на себе и призовемо Јединога који нас из хуке времена може привести Себи и Свом загрљају.

Да и данас има живих сведока Истине доказују проповеди митрополита лимасолског Атанасија, ученика Светог Пајсија Атонског. Он нас позива да не губимо наду, јер је Она Христос, Коме се, на крају сваке Литургије, свештеник обраћа са: „Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби“. О чему год да говори, говори живо и истинито. Јер, православна вера није идеологија, него искуство љубави. Владика Атанасије познаје човека кроз Бога, и показује да речи уче, а примери привлаче. Ни хиљаде празних речи не вреде као поступак који проистиче из срца прожетог Христом.

Господе Исусе Христе, Боже наш, благослови нас да Те сретнемо и да Те заволимо да бисмо Тебе и Твоје познали у вечности.

ПРИРЕЂИВАЧИ
Уочи Покрова Пресвете Богородице 2018.