Knjige▹Razgovori
In Medias Res: o slobodi, ogledalima i demonima: izabrani intervjui
Knjiga In Medias Res: o slobodi, ogledalima i demonima: izabrani intervjui izašla je krajem maja kao poduhvat izdavačke kuće Admiral Books, sa ciljem da se objedine razmišljanja na srodne, uglavnom društvene, religijske i kulturološke teme, a koja su zabeležena u intervjuima koje je dr Davor Džalto proteklih nekoliko godina davao za štampane i elektronske medije (Magazin, NIN, Nedeljnik, Vreme i portal Medijasfera).
Kako vidite svoju saradnju sa medijima?
Uvek je zadovoljstvo kada imate priliku da o smislenim temama razgovarate sa ljudima koji su inteligentni i obavešteni.
Da li je ova knjiga dokaz da se o važnim pitanjima može govoriti bez senzacionalizma?
O važnim pitanjima se, mislim, na odgovoran i smislen način i jedino može govoriti bez senzacionalizma.
Za kojim pitanjima ste vi tragali, a za kojim odgovorima novinari?
Srećna okolnost je da su se ta traganja uglavnom poklapala i da sam imao zadovoljstvo da odgovaram na inspirativna pitanja veoma upućenih i mislećih novinara. Iako su povodi za te razgovore uglavnom bila neka aktuelna pitanja, kroz sve te intervjue su se prelamale i znatno šire, a nekad i uvek aktuelne teme, poput pitanja ljudske slobode i stvaralaštva, odnosa sa drugim/drugačijim, ili pitanja zla i naše, ljudske, odgovornosti za svet u kome živimo.
U podnaslovu knjige stoji „o slobodi, ogledalima i demonima“. Sloboda je jedan od univerzalnih ljudskih ideala. Danas, iako živimo u liberalnom svetu, o slobodama se govori sve glasnije. Da li je kultura slobode u krizi?
Ovo je slojevito pitanje. Pre svega nije jasno šta bi se pod “liberalnim svetom” podrazumevalo? Tačno je da je u mnogim zamljama danas (pogotovu u onima koje nazivamo “zapadnom civilizacijom”) dopušteno i zamislivo ono što je do pre samo koju deceniju, a o prethodnim vekovima da i ne govorimo, bilo potpuno neprihvatljivo i nezamislivo. Ali je tačno je i to da su mnoge tekovine modernog perioda, i mnoge slobode koje su u nekim momentima ostvarivane danas u krizi i u razvijenim zemljama.
Uzmimo samo primer radničkih prava koja, iako stečena veoma velikim naporom generacija radnika, aktivista i intelektualaca, polagano iščezavaju i u zemljama koje su do pre koju deceniju imale veoma visok nivo zaštite istih. Pogledajmo takođe šta se dešava sa obrazovanjem, ili sa uvek aktuelnim pitanjima zdravstvene zaštite, socijalne sigurnosti, enormnih socijalnih razlika, i tome slično.
A sve to ima direktne veze sa slobodom, jer ako niste u prilici da steknete obrazovanje, ako nemate ni elementarne materijalne uslove za pristojan život, ako nemate priliku da dobijete kvalitetne medicinske usluge kada su vam potrebne, onda tu nema osnovnih uslova za društveno-političke slobode. Sloboda, dakle, nikad nije prosto stanje stvari, ona je uvek proces ostvarivanja slobode, očuvanja postojećeg stepena sloboda, i ostvarivanja novih.
U jednom intervju kažete: „Đavo je u ogledalu“. Da li je potreba da se oni drugi predstave kao otelotvorenje zla oduvek postojala?
U određenom smislu jeste. Ljudi su u principu, koliko god to neverovatno zvučalo, moralna bića. I to jeste jedan od ključnih problema kada govorimo o zlu. Jer nije samo odsustvo etike izvor zla, već često i njeno prisustvo. Usled te, da kažemo prirodne moralnosti, ljudima je jako teško da se pomire sa tim da su, i kao pojedinci i kao grupe, upravo oni izvor nekog zla, da oni čine zlo ili ga podržavaju. Umesto samoanalize i samokritike, koje bi dovele do promene toga kako i šta radimo, mnogo češće se pribegava strategiji “da mi izgledamo dobro u našim očima”, tj. strategiji izmišljanja narativa koji će racionalizovati to kako i šta radimo, a sve zarad toga da izgledamo dobro u svojim očima i u očima onih do kojih nam je stalo, do čijeg suda držimo.
U takvoj situaciji se mora pronaći “žrtveni jarac”, krivac za zlo, a pošto to nikako ne možemo biti “mi”, onda je jedina opcija da to bude neko drugi. I ako pogledate pažljivije, i na krajnje individualnom nivou i na nivou čitavih društava, ova logika često ima upravo zastrašujuće posledice. Prosto je neverovatno šta su ljudi sve u stanju da podrže, kakve su sve priče u stanju da smisle—i da u njih veruju—kako bi sebi i drugima oko sebe predočili svoju ispravnost i smislenost onoga što čine ili akcija koje podržavaju. Čak i onda kada su te aktivnosti i narativi očigledno samodestruktivni, a ne samo štetni po druge.
O autoru
Prof. dr Davor Džalto je autor je više knjiga, naučnih studija i eseja iz domena istorije i teorije umetnosti, pravoslavne ikonografije, političke teologije, religijske filozofije i kultorologije. Umetnički deluje u medijima slikarstva, objekata i instalacija. Jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas.
izvor: mediasfera.rs
Kako vidite svoju saradnju sa medijima?
Uvek je zadovoljstvo kada imate priliku da o smislenim temama razgovarate sa ljudima koji su inteligentni i obavešteni.
Da li je ova knjiga dokaz da se o važnim pitanjima može govoriti bez senzacionalizma?
O važnim pitanjima se, mislim, na odgovoran i smislen način i jedino može govoriti bez senzacionalizma.
Za kojim pitanjima ste vi tragali, a za kojim odgovorima novinari?
Srećna okolnost je da su se ta traganja uglavnom poklapala i da sam imao zadovoljstvo da odgovaram na inspirativna pitanja veoma upućenih i mislećih novinara. Iako su povodi za te razgovore uglavnom bila neka aktuelna pitanja, kroz sve te intervjue su se prelamale i znatno šire, a nekad i uvek aktuelne teme, poput pitanja ljudske slobode i stvaralaštva, odnosa sa drugim/drugačijim, ili pitanja zla i naše, ljudske, odgovornosti za svet u kome živimo.
U podnaslovu knjige stoji „o slobodi, ogledalima i demonima“. Sloboda je jedan od univerzalnih ljudskih ideala. Danas, iako živimo u liberalnom svetu, o slobodama se govori sve glasnije. Da li je kultura slobode u krizi?
Ovo je slojevito pitanje. Pre svega nije jasno šta bi se pod “liberalnim svetom” podrazumevalo? Tačno je da je u mnogim zamljama danas (pogotovu u onima koje nazivamo “zapadnom civilizacijom”) dopušteno i zamislivo ono što je do pre samo koju deceniju, a o prethodnim vekovima da i ne govorimo, bilo potpuno neprihvatljivo i nezamislivo. Ali je tačno je i to da su mnoge tekovine modernog perioda, i mnoge slobode koje su u nekim momentima ostvarivane danas u krizi i u razvijenim zemljama.
Uzmimo samo primer radničkih prava koja, iako stečena veoma velikim naporom generacija radnika, aktivista i intelektualaca, polagano iščezavaju i u zemljama koje su do pre koju deceniju imale veoma visok nivo zaštite istih. Pogledajmo takođe šta se dešava sa obrazovanjem, ili sa uvek aktuelnim pitanjima zdravstvene zaštite, socijalne sigurnosti, enormnih socijalnih razlika, i tome slično.
A sve to ima direktne veze sa slobodom, jer ako niste u prilici da steknete obrazovanje, ako nemate ni elementarne materijalne uslove za pristojan život, ako nemate priliku da dobijete kvalitetne medicinske usluge kada su vam potrebne, onda tu nema osnovnih uslova za društveno-političke slobode. Sloboda, dakle, nikad nije prosto stanje stvari, ona je uvek proces ostvarivanja slobode, očuvanja postojećeg stepena sloboda, i ostvarivanja novih.
U jednom intervju kažete: „Đavo je u ogledalu“. Da li je potreba da se oni drugi predstave kao otelotvorenje zla oduvek postojala?
U određenom smislu jeste. Ljudi su u principu, koliko god to neverovatno zvučalo, moralna bića. I to jeste jedan od ključnih problema kada govorimo o zlu. Jer nije samo odsustvo etike izvor zla, već često i njeno prisustvo. Usled te, da kažemo prirodne moralnosti, ljudima je jako teško da se pomire sa tim da su, i kao pojedinci i kao grupe, upravo oni izvor nekog zla, da oni čine zlo ili ga podržavaju. Umesto samoanalize i samokritike, koje bi dovele do promene toga kako i šta radimo, mnogo češće se pribegava strategiji “da mi izgledamo dobro u našim očima”, tj. strategiji izmišljanja narativa koji će racionalizovati to kako i šta radimo, a sve zarad toga da izgledamo dobro u svojim očima i u očima onih do kojih nam je stalo, do čijeg suda držimo.
U takvoj situaciji se mora pronaći “žrtveni jarac”, krivac za zlo, a pošto to nikako ne možemo biti “mi”, onda je jedina opcija da to bude neko drugi. I ako pogledate pažljivije, i na krajnje individualnom nivou i na nivou čitavih društava, ova logika često ima upravo zastrašujuće posledice. Prosto je neverovatno šta su ljudi sve u stanju da podrže, kakve su sve priče u stanju da smisle—i da u njih veruju—kako bi sebi i drugima oko sebe predočili svoju ispravnost i smislenost onoga što čine ili akcija koje podržavaju. Čak i onda kada su te aktivnosti i narativi očigledno samodestruktivni, a ne samo štetni po druge.
O autoru
Prof. dr Davor Džalto je autor je više knjiga, naučnih studija i eseja iz domena istorije i teorije umetnosti, pravoslavne ikonografije, političke teologije, religijske filozofije i kultorologije. Umetnički deluje u medijima slikarstva, objekata i instalacija. Jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas.
izvor: mediasfera.rs
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: In Medias Res: o slobodi, ogledalima i demonima: izabrani intervjui
Izdavač: Admiral Books
Strana: 144 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-6010-003-2
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (