Своје дело Гавриловић је написао на основу литературе, објављене грађе, ослонцем на резултате до којих је дошао дугогодишњим истраживањима у нашим и страним архивима. Изузетно по своме фактографском набоју, оно до појединости – готово захтева да се забележи ваљани податак, поуздано сведочи о насељу у распону од једног и по века. У том хронолошком оквиру, писац је уочио два јасно омеђена периода, посветивши, свакоме од њих, бројем страница уједначено поглавље. Сигурност у одабирању извора и чињеница, добро познавање и подунавско-балканске прошлости уопште, резултирали су пишчевим језгровитим закључком и на немачком језику. Географски и именски регистар, поуздани су водич кроз садржаје, док брижљиво одабране фотографије визуелно употпуњавају представу о личностима и другим појединостима из свакодневног живота. Укратко речено, монографијом о Иригу историјска наука је добила готово модел за будућа дела ове врсте, шира читалачка јавност занимљиво штиво.

Мирко Митровић, Дневник