Аутор: БОЖОВИЋ РАДЕ
Страна: 315
► Остали детаљи

ИСТОРИЈА АРАПСКЕ КЛАСИЧНЕ И НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ (од 6. до 14.
века)

1. издање – 2018. год.

Аутор: Раде Божовић

Ко моли људе, одбиће га.

Ко моли Бога, нек се нада.

(Абид ибн ел Абрас, 6. век)

Арапска књижевност представља, с
хроничарског становишта посматрања њеног живота и утврђивања
њених почетака, готово јединствену књижевну и културну појаву.
Она ће преживети шести век, па чак и пети, ако је веровати
традицији, који арапски историчари књижевности узимају као почетак
песничког стваралаштва, па и већи део средњега века у усменом
предању1. Због тога ће се код неких оријенталиста 19. и 20. века,
као и неких домаћих историчара, попут Тахе Хусеина (ум. 1973),
родити сумња у оригиналност њене старине, у најстарија песничка
дела. У сваком случају, већ на први поглед, ипак, да се запазити да
писана историја арапске књижевности, која се протеже на неких
петнаест векова континуираног живота, уверљиво показује да је
песнички говор, по обиму, а можда и квалитету, надмашио прозни, да
је песнички говор имао уверљиву предност над прозним. Посебно у
оквирима оног стваралаштва које називамо, за разлику од усменог,
народног – уметничким. Општи је суд да је поезија, уз
архитектуру, најбољи израз арапске културе и арапског духовног и
уметничког бића.