Аутор: Анатолије Алексејевич Спаски
Страна: 488
► Остали детаљи

Анатолије Алексејевич Спаски (1866-1916) је руски православни историчар Цркве и патролог. Завршио је Московску духовну семинарију (1890), након чега је предавао у Камењац-Подолској духовној семинарији. Године 1893. прешао је у Московску духовну академију. За рад „Историјска судбина списа Аполонарија Лаодикијског“ био је удостојен степена магистра богословља и добио звање професора опште црквене историје. Био је редактор „Богословског весника“ у периоду 1898-1911.

Ова књига је један од најбољих предреволуционарних радова који разматрају развој хришћанске доктрине о Светој Тројици.

Књига 1
Историја учења о Светој Тројици у прва три века хришћанства
– Апологетска теологија и Иринеј
– Монархијанска кретања с краја другог и са почетка трећег века
– Тертулијан и стоицизам. Завршетак догматског развоја на Западу
– Ориген и неоплатонизам. Оригеново учење о Богу и његовом Логосу-Сину. Савелијанство. Распад Оригеновог система на Истоку и његове последице
Историја учења о Светој Тројици у четвртом веку (тринитарно питање)
– Почетни стадијум аријанских кретања
– Први васељенски сабор у Никеји и његови непосредни резултати
– Антиникејска коалиција у њеној борби против никејаца

Књига 2
Историја учења о Светој Тројици у четвртом веку
– Нове догматске странке, настале након распада антиникејске коалиције, и њихово постепено уједињене под вођством омијаца
– Догматска кретања у време владавине императора Јулијана и Јовијана
– Стање догматских странака у време владе императора Валентинијана и Валента
– Кападокијци и њихова теологија
– Завршни резултати тринитарних спорова у време владавине Теодосија Великог