Аутор: Захарија Орфелин
Страна: 689
► Остали детаљи

Orfelin se interesuje za Petra Velikog kao za čoveka novog vremena u kome razum, obrazovanje, jednakost i napredak vode ka opštem boljitku čovečanstva. Budućnost se vidi kao težnja ka razvijanju racionalnog poretka. Takav interes za istoriju više je pragmatičan, orijentisan je na budućnost pre nego na prošlost kao takvu. Istorijska znanja koja je Orfelin ponudio čitaocu u 1772. godini bila su funkcionalna u njegovoj sadašnjosti, treba da mu posluže kao uputstva za snalaženje u praktičnom životu. Za srpsku publiku ona su mogla imati dvojaki značaj, kritiku srpske crkvene jerarhije kao političkog vođstva, i kritiku austrijske države zbog kašnjenja u prosvetiteljskim reformama.Knjiga je sredstvo komunikacije ne samo svojim sadržajem, već i svojim izgledom. Mnogobrojne gravire, vinjete, kaligrafski urađena prva unutrašnja strana, povez, čine je estetskim predmetom. Istorija se ne saznaje samo pričom, već i gledanjem. Tome, recimo, služe putovanja na istorijska mesta, a u knjizi slike. To nije puki ilustrativni materijal, već informacije koje se ne mogu preneti rečima. Po količini unetog vizuelnog materijala i raznovrsnosti njihovih funkcija Orfelinova Istorija nagoveštava ideju intermedijalne istorijske knjige. Kuriozitet je njegovo dvostruko autorstvo, napisao je tekst, i uradio ilustracije.Orfelinova Istorija nudi savremenom čitaocu povod za razmišljanje o funkcionalnosti istorijskog znanja, vezi sadašnjosti sa prošlošću, o modelima istorijske naracije na koju bismo trebali obraćati veću pažnju i kultivisati je, o vizuelnoj komunikaciji kao mogućnosti paralelne tekstu, najzad, o pitanju koje se samo otvara, zbog čega prosvećenost ima snižen status u srpskoj kulturi, a osnov je modernosti i visoko cenjena vrednost.