Страна: -
► Остали детаљи

Идеја ο припремању и публиковању ове књиге потекла је од чланова Друштва историчара Јужне Бачке и Срема. Њихови покретачки мотиви били су практичне природе. Живимо у доиста преломном времену у којем се многе трајне и традиционалне историјске вредности доводе у сумњу и стављају под знак питања, Међу многим другим су и питања ο улози државе у животу појединаца, друштва и народа, ο односу државе и нације и ο држави као заштитнику и ослонцу индивидуалног и колективног идентитета. Нигде у свету то више нису чисто академска и теоријска, већ мање или више, практична политичка питања. За српски народ, већ читаву деценију угрожен непосредним претњама, опхрван и изложен опасностима губљења и државе, и националне слободе и самобитности, ова питања су круцијална, да би, колико сутра, могла постати и егзистенцијална. У бурама које су се на њега сручиле, одбрана и чување слободе и опстанка, бар у извесној мери зависиће од њега самог, од моћи и умешности да им се супротстави, или да се од њнх заштити. Историјска наука га сигурно, сама собом, неће заштитити од сваке претње и опасности, нити ће му понудити рецепте за понашање у сложеним ломовима епохе, чији је, и без сопствене воље, прворазредни учесник. Оно што она може то је да његовим припадницима понуди ваљана искуства и примере који ће им развити и изоштрити моћ запажања, помоћи им да, уз коришћење проверених чињеница, поређењима појава из прошлости и садашњости, препознају своје време, да прецизније процене значење и стварни смисао појединих догађаја и институција и да се према њима активније и целисходније односе. Таква највреднија институција је држава.

За прихватање сваке поуке историјске науке потребна су, пре свега, одговарајућа, на богатој фактографији заснована и савременим методама протумачена сазнања прошлости, дакле, што јасније и систематичније изложени синтетизовани увиди у оне проблеме и феномене који атакују на свест и егзистенцију сваког данас мислећег припадника српског народа н грађанина српске државе. Та знања и те интерпретације морају бити, не само синтетичне, систематичне и јасне, већ и максимално објективне и научно поуздане, изнете sine ira et studio. Њих треба понудити пре свега историчарима, професионалцима, како би их они што успешније посредовали широј јавности, у којој онај млади нараштај, који тек открива своје друштвено и национално биће на којем овај свет треба да остане, представља најзначајнији део. Α ти професионалци (историчари по школама и другим установама) и сами се боре са мноштвом контраверзних тумачења, мистификација и манипулација, те дубоких недоумица, које у њима изазивају видљиви и невидљиви притисци историјских околности и загађеног мисаоног амбијента у којем живимо, егзистирамо и хватамо своју сопствену свест у дилемама и несигурностима. Овакве књиге имају задатак да, ако не развеју, а онда бар разреде магле и тмине које носи ово време, као што га је носило и свако пре нас и као што ће га вероватно носити и свако потоње.

Овај мотив за покретање рада на научној али и популарној синтези ο историји српске државности имали су пред очима њени иницијатори кад су за њену израду затражили сарадњу Огранка САНУ у Новом Саду. Меродавни чланови Огранка су сарадњу прихватили, првенствено у решавању два питања везана за рад на књизи: методолошком и теоријском конципирању једног научног а лако читљивог и разумљивог синтетичког прегледа, те ангажовању маленог тима еминентних аутора, кадрих да за релативно кратко време израде довољно исцрпан и квалитетан текст двотомне књиге, високе научне компетенције, али и лаке приступачности ширем кругу читалаца – од стручних историчара, преко бољих ученика средњих школа и студената разних друштвених и хуманистичких дисциплина, до љубитеља историјских штива и свих људи развијене интелектуалне радозналости. Изражавајући наду да су творци овог дела, писци историја највише стручне и научне репутације*, остварили жељену намеру, издавачи ове књиге ће на крају другог тома понудити и један општији поглед на искуства и поруке које нам прошлост шаље ο значају државности и државотворних идеја у историји српског народа, с примишљу (или можда уображењем) да би она могла бити од користи и данашњим генерацијама.