Аутор: В. М. Лурје
Страна: 531
► Остали детаљи

Полазећи од чињенице да се српска култура све до Велике сеобе 1690. превасходно развијала у хоризонту византијске цивилизације могли бисмо рећи да сваки савремени систематски обухват вишевековног духовног живота на тлу Византије представља изванредно важан извор и путоказ када је реч о нашем саморазумевању. Наиме, развој тзв. "источне" мисли од апологетског периода па до 9 века нема само теолошку релевантност, он напросто није препоручљив само православним учењацима.

Енормно богатство тема и историјских искустава које је обухваћено у књизи Лурјеа и Баранова у значајној мери превазилази опсег теолошког интереса. О томе превасходно сведочи обиље историјских увида посредством којих се унапређују наша сазнања у погледу јеврејске духовне традиције, као и сложеног процеса конституције хришћанске цркве и њеног искорака из те традиције. Поред тога, аутори уз помоћ најсавременијих сазнања демонстрирају нужност хришћанског прикључивања баштини античке филозофије, посебно када је реч о њеним незаобилазним терминолошким достигнућима.

Поентирајући да бисмо без византијске духовности данас највероватније били лишени енормног доприноса античког мишљења, аутори највећу пажњу с правом посвећују постепеном, али далекосежном поступку "превођења" античких мисаоних засада на хришћанско духовно тло. Један од несвакидашњих квалитета ове књиге се састоји у тези да се при том не ради о пукој транслацији из филозофског у теолошки регистар. Несумњиви и неспорни теолошки контекст у којем се обликовала византијска мисао нипошто не подразумева и лишеност сваког другог теоријског интереса. За разлику од уврежених и доминантних мњења, аутори тврде да се може говорити о двоструком мисаоном ткању византијског света, тј. о напоредом постојању античке, заједно са византијском филозофијом.


Садржај

Читаоцу, 7
О чему је реч у овој књизи, 9
Изјаве захвалности, 11
Предговор српском издању, 12

УВОД, 15

I - РАНОХРИШЋАНСКИ ПРОЛОГ
Прва глава: Концептуализација хришћанског вероучења у новозаветној епоси, 23
Друга глава: Философска мисао у хришћанском богословљу преникејске епохе, 42

II- КАКО СУ НАСТАЛИ "ПРИРОДА" И "ИПОСТАС"
Прва глава: Концепције тријадолошке полемике 4. века, 65
Друга глава: Философске концепције у христолошкој полемици 5. века, 100

III - РАНОВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ
Прва глава: Шести век: хришћанско богословље у лавиринтима метафизике, 127
Друга глава: Богословска синтеза седмог века: св. Максим Исповеник и његова епоха, 277
Трећа глава: Иконоборство и иконопоштовање. Византијско богословље у 8. и 9. веку, 386
Четврта глава: Средњовизантијски епилог: Лав Халкидонски и Евстратије Никејски, 462

АДДЕНДА, 491

I Леонтије Јерусалимски - аутор 7. века, 491
II Максим Исповеник и два Леонтија, 496
III Лав III и иконоборство јерменских монофизита, 501

Поговор, 505
ПОВЕСТ О ПРИРОДИ И ИПОСТАСИ, 505

МЕТОДОЛОШКИ ПОСТ СКРИПТУМ И ПОНЕШТО О Ј. МАЈЕНДОРФУ, 508

ИМЕНСКИ РЕГИСТАР, 514