Istorija, vreme i pamćenje
OPIS
Istorija, vreme i pamćenje, koja se bavi problemima pamćenja, istoriografije i velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. Njen cilj je da pronađe razlike i sličnosti između ova tri načina predstavljanja prošlosti. Tom cilju dodat je još jedan: tvrdnja da u savremenom dobu ne prisustvujemo kraju istorije, nego kraju koncepcija koje su diktirale kraj istorije. A na putu Heraklita i Ernsta Bloha sve će biti učinjeno u svetlu sledećeg upozorenja upućenog čitaocu: ako ne očekuješ ono što se ne očekuje, nećeš pronaći neočekivano.
Kako je konačnost čovekova sudbina, tako je istorija poslednje uporište traganja za smislom postojanja. Čovek pripoveda istorije u znak protesta protiv svoje konačnosti, iz nužde koju donosi truljenje i zaborav. Da je oduvek znao, kao što je to znala grčka boginja pamćenja, šta je bilo, šta jeste i šta će biti, čovek ne bi imao sećanja, ne bi imao sposobnost iščekivanja, niti potrebu da ostavlja tragove po kojima ga traže.
O AUTORU
Fernando Žoze de Almeida Katroga profesor je savremene istorije i istoriografije na Fakultetu umetnosti u Koimbri. Oblasti njegovog istraživanja su istorija ideja, filozofija, sociologija, antropologija i književnost. Za svoje studije istorije ideja dobio je 1998. godine Pohvalu Reda Santjago i Espada. Autor je više dela od kojih se izdvajaju: Entre deuses e césares: secularizaçao, laicidade e religiâo civil: uma perspectiva histórica, O republicanismo em Portugal: Da formaçao ao 5 de Outubro de 1910, Istorija, vreme i pamćenje.
Istorija, vreme i pamćenje, koja se bavi problemima pamćenja, istoriografije i velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. Njen cilj je da pronađe razlike i sličnosti između ova tri načina predstavljanja prošlosti. Tom cilju dodat je još jedan: tvrdnja da u savremenom dobu ne prisustvujemo kraju istorije, nego kraju koncepcija koje su diktirale kraj istorije. A na putu Heraklita i Ernsta Bloha sve će biti učinjeno u svetlu sledećeg upozorenja upućenog čitaocu: ako ne očekuješ ono što se ne očekuje, nećeš pronaći neočekivano.
Kako je konačnost čovekova sudbina, tako je istorija poslednje uporište traganja za smislom postojanja. Čovek pripoveda istorije u znak protesta protiv svoje konačnosti, iz nužde koju donosi truljenje i zaborav. Da je oduvek znao, kao što je to znala grčka boginja pamćenja, šta je bilo, šta jeste i šta će biti, čovek ne bi imao sećanja, ne bi imao sposobnost iščekivanja, niti potrebu da ostavlja tragove po kojima ga traže.
O AUTORU
Fernando Žoze de Almeida Katroga profesor je savremene istorije i istoriografije na Fakultetu umetnosti u Koimbri. Oblasti njegovog istraživanja su istorija ideja, filozofija, sociologija, antropologija i književnost. Za svoje studije istorije ideja dobio je 1998. godine Pohvalu Reda Santjago i Espada. Autor je više dela od kojih se izdvajaju: Entre deuses e césares: secularizaçao, laicidade e religiâo civil: uma perspectiva histórica, O republicanismo em Portugal: Da formaçao ao 5 de Outubro de 1910, Istorija, vreme i pamćenje.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Istorija, vreme i pamćenje
Izdavač: Clio
Strana: 334 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo:
Format: 22 x 16 cm
Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-7102-402-0
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (