Аутори: Мирсини Вигопулу, илустрације Серјожа Попов
Страна: 67
► Остали детаљи

Драга наша децо,

Наставља се путовање дечака Пркоса, јунака књиге за децу „Из Ја Града у Ти Град"! Пркос, становник Ја-Града, успео је да, следећи савете својих пријатеља из Ти-Града и тако ослободивши се свога великог ЈА, коначно стигне у њихов град и тамо се трајно настани. Али, изгледа да боравак у Ти-Граду није крајњи циљ овога путовања, а сам Ти-Град је уствари само успутна и неопходна пречка на лествици којом се усходи ка крајњем одредишту: Небеском Гра-ду. Ово путовање собом носи многе тајне и често бива непредвидиво. То је пут који није увек само праволинијски - из једне тачке у другу. То је и пут усхођења, успињања ка висинама Небеског Завичаја, лествицом врлина и личног труда и подвига. Поред тога, то је и пут силазни, којим се спуштамо у своје срце и упознајемо своје немоћи и лоше навике које се ту гнезде.

Пркос и његова сестрица Амбиција крећу одважно на ово неизвесно путовање, са намером да из Ти-Града стигну у Небески Град. Откриј да ли су и како у тој својој намери успели, читајући наставак приче „Из Ја-Града у Ти-Град" у новој књизи за децу „Из Ти-Града у Небески Град"!

Превод дела: Απο την εγοπολη στην εσυπολη / Μυρσινη Βιγγοπουλοψ

Са грчког превело Сестринство манастира Васкрсења Христова у Каћу (у изградњи)

ПРЕДГОВОР

Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење са Богом своје врсте. Но главно је општење са Богом - лицем у лице, са Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује опредељујући судбе људи и народа далековидним замислима, који се сви сустичу и завршавају у Христу.

Свети Оци источне и западне Цркве веома су ценили Псалтир и заповедили да се исти чита и јавно и приватно.

Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека који читајући псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања и трзања и мучења и надања. Нити има друге књиге у свету која је искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.

Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ниједно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псал-тир прочитава цео у току сваке седмице.

Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су света браћа Кирило и Методије са грчког језика. А монаси Манастира Ралетинца код Рековца превели су га са црквенословенског језика за оне побожне душе које воле да се моле Богу на свом Србском језику.

Наводимо и казивања Светих Отаца о сили Псалтира.

Певање Псалама душу украшава, Анђеле призива у помоћ, демоне прогони, таму разума и душе осветљава и освећује. Покајницима грехе заглађује и прогони зле навике и страсти.
Јача нам веру, наду и љубав; као сунце просветљава, као вода очишћава, као огањ грехе опаљује и као јелеј душу умекшава; телесне жеље уништава; суровост изгони и сваку јарост утишава; и непрестано Бога прославља. Читање и певање Псалама сваки грех прогоне, сваком добру претходе, све што је добро доносе и свакога поучавају. Језик обуздавају од зла, а срце се весели; назидава и просвећује, свако зло у нама убија, и показује савршенство. Ко има осећај и љубав према читању Псалама, тај има и бојазан и захвалност Богу у срцу своме; такав никада неће отпасти од Бога, нити ће његова молитва бити узалуд. Тај ће се увек радовати пред Богом у обадва света, на земљи и на небу. Свети Златоуст вели: Боље је да сунце зађе и више не огреје, него Псалме не читати!