Аутор: Виолета Милићевић
Страна: 212
► Остали детаљи

Молитва, то тихо зборање душе, кад све остале речи изгубе значај и смисао, налик на мајчине руке, пале подиже и исправља. и попут Лазара живот васкрсава!
Матушка! Како дивном речи и ми, заједно са ауторком, отпочесмо ово ходочашће!
Не, није то случајно тако - да се Русија поистовећује са мајком. Молитвом умивена, као миомирисан цвет, уздигла се она до неба и границу своју с Богом утврдила - да децу од злобе брани, а међу њима, посебно, православне Србе... Матушка слави Христа.
Препустимо се дечијој искрености ауторкине душе и пустимо да прочитано, попут звона, и нас саме упути на пут преображења, е да би се, с нама обновљеним, обновило и лице земље!