Аутор: Мирсини Вигопулу
Страна: 64
► Остали детаљи

Nastavak knjige Iz Ja-Grada u Ti-Grad

Моја прва књига „Из Ја-Града у Ти-Град" довела ме је много пута у прилику да се нађем у друштву деце. На тај начин сам се уверила да су она толико заволела јунаке те књиге, да су од мене тражила њен наставак. Мисао о томе сазревала је у мени годинама. Нова искуства, међутим, под-стакла су ме да напишем неке друге приче.

Књига старца Пајсија „Страсти и врлине", заједно са једном другом богонадахнутом књигом, „Лествицом" све-тог Јована Синајског (Лествичника), послужила ми је као надахнуће да, ето коначно, наставим причу о Ти-Граду. „Ле-ствица" је написана како би монасима помогла да задобију рај. Сећам се речи старца Пајсија: „Заповести су исте како за људе у свету тако и за монахе, и један је рај!" Тако сам до-нела одлуку да спојим мудре поуке из ових двеју књига и да, користећи тамошње речи и савете, саставим једну лествицу врлина уз коју ће се успињати деца нашег доба. Штавише, наш циљ у духовном животу није само проналажење Ти-Града. Ми треба да се марљиво подвизавамо, те да путем подвига превазилазимо своје страсти и слабости, а такође и да користимо дарове које нам је Бог дао, не бисмо ли тако доспели до Небескога Града.

Напослетку бих желела да се срдачно захвалим сви-ма који су допринели издавању ове књиге, а пре свега својим најмлађим читаоцима који су ми својом безазленом љубављу пружали подршку свих ових протеклих година.
Мирсиии ВиГоиулу

На Зачеће Светог Јована Крститеља, 23. септембра / б. октобра 2010.

Монах покуша да их некако утеши:
- Нека вам као добар пример послу-жи дивље цвеће. Зар не видите како се сваки цветић радује својој боји, своме мирису и притом не завиди другоме цвету? Мислим да је крајње време да научите да преображавате своје слабо-сти у силе које могу да победе зло!
- Први пут чујемо за тако нешто! А како се то ради?
- Па, зар нисмо рекли да, када постоји добра воља, човек може све да постигне? Почнимо од гнева. Ми треба да се гневимо на сопствене недостатке, а не на друге људе. Па чак и љубомору, која је отров за душу, можемо да учи-нимо слатком попут меда.
- А како ћемо то постићи?
- Завидите незлобиво свему ономе што је добро код других и покушајте да их подражавате! Ти, Пркосе, користићеш свој пркос само ради једнога циља: да се што пре успнеш до места где обита-ва Врлина! А код тебе, моја девојчице, твоја амбиција треба да буде усмерена ка томе да упознаш тајне неба! Што се тиче дарова, њих Бог свима дарује. Као што свака птичица има своју лепоту и свој цвркут, тако је и код вас. Било би добро да своје таленте не закопавате. Време је, дакле, да их употребите на прави начин! У супротном, изједаће вас завист према другима и полако ћете падати духом.