Неки цветови у песничкој башти процветају брзо и још брже угасну. Неки се, пак, припремају дуго, држе нас у неизвесности, предомишљају и онда, када већ скренемо поглед помало уморени чекањем, експлодирају бојом која зачудо и узнемири.
Песме које су омеђене овим корицама су необичне, нестандардне јер се песникиња поиграва чулним и симболичким, балансира на ивици жанрова, чика нас слободом језика и асоцијација, тера да пребирамо по сопственим емоционалним искуствима и распирује машту.
У времену филтрираних фотографија, умивених емоција и, генерално, жртвовању садржаја насилној естетизацији, драги читаоче, пред тобом је не тако лаган пут разумевања неспутаног израза и понегде сурове искрености.
Јесам ли пристрасна? Јесам. Одавно ме ништа није тако заокупило као ова збирка. А пошто је критика вазда субјективни став, изван категорија добро/лоше, пристрасно ћу закључити – ево даха свежине у песничкој башти по којој се добрано већ ухватила паучина.
проф. др Драгана Јовановић