Аутор: Луис Де Гонгора
Страна: 340
► Остали детаљи

Луис де Гонгора (1561-1627) био је хладан и сабран дух, мајстор стиха и ненадмашан архитект песме. У почетку је писао у духу народне поезије, али убрзо је почео да ствара свој, нов песнички језик, метафоричан, неретко пун митолошке симболике. Сматра се једним од главних представника култеранизма (назван и гонгоризам) и један је од највећих представника херметичке лирике. Гонгорине поеме, попут Полифема и Галатеје (део ове збирке) биле су особене и могли су да их разумеју само најученији људи. Његов рад је изазивао незапамћене полемике, у којима је било и увреда. Рођен је у скромној племићкој породици. Образовао се у родној Кордоби а онда отишао у Мадрид, да би се вратио кући с дуговима на плећима. “Мало је студирао, много се коцкацао и бивао заљубљен”, говорили су савременици о Гонгори, кога ни свештеничка одора није могла да одвоји од позоришта, парада, недељњих корида, богатих гозби, веселог друштва. У педесетој години се запопио, био је капелан Филипа ИИИ, а као страствен коцкар, умро је у беди.
Преводилац: Бранислав Прелевић