Autor: Isidora Sekulić
Strana: 421
► Ostali detalji

Исидора Секулић је била велики моралиста у најплеменитијем смислу речи. Њено инсистирање на моралности ликова, као и на моралности самог сижеа неког дела, било је уграђено у оно што књижевну критику чини књижевношћу – мисаоност и импресију аутора. Лепота њеног исказа, данас тако ретка у нашој савременој књижевној критици, привлачи и данашњег читаоца да чита приказе књига које су одавно присутне само у књижевној историји и то често на њеној маргини. Њена књижевна критика сама је по себи књижевни текст, и то је оно што ће јој обезбедити читаоце и у будућности. Она је филтер кроз који Исидора Секулић жели да обогати интелект и емоцију својих читалаца а кроз њих и културу српског народа.


САДРЖАЈ

Предговор: Самоћа и мудрост (Ђорђе Ј. Јанић), 5

Шта су Србину гусле? (Школски лист, 1894, XXVI, 3-4,40-44), 31

Руска књижевност и студенти (Дело, 1910, XV, књ. 57, стр. 429-445), 36

Скандинавија и Јитланд - О скандинавској књижевности (Летопис Матице српске, 1912, LХХХVII, 289, 5, 36-46), 57

Културни национализам (Нови Србин, 1912-1913, 5-10,25-32), 70

Стил Слободана Јовановића (Нова Европа, 1920,1, 1,56-64), 78

Београдски стил (Нова Европа, 1920,1,3, 136-142), 92

Руска култура (Marginalia) (Нова Европа, 1922, IV, 9, 257-260), 101

Крвави национализми - Поводом једног о другом (Нова Европа, 1922, V, 8, 225-227), 107

Достојевски - Уз лектиру његових списа (Нова Европа, 1922, IV, 10,289-292), 112

Око нашег романа (Српски књижевни гласник, 1922, V, 5, 356-361), 117

Растко Петровић: Откровења. Издање С. Б. Цвијановића, Београд 1922 (Нова Европа, 1923, VII, 2, 62-63), 124

Изохимене у књижевностима (Српски књижевни гласник, 1924, XI, 1,32-40), 127

Немири у књижевности (Српски књижевни гласник, 1924, ХII, 6, 430-439), 137

Поезија Августина Ујевића (Српски књижевни гласник, 1924, ХIII, 1, 138-149), 149

Поезија Рабиндраната Тагоре (Српски књижевни гласник, 1925, XIV, 1,20-30), 160

Свети Фрања од Асиза. Поводом седамстогодишњице од смрти му, 4-Х, о. г. (Летопис Матице српске, 1926, 6, 310, 1, 110-118), 175

Џон Кијтс (Српски књижевни гласник, 1926, XVI, 1,43-51; 2, 118-128; 3, 195-209, преузето из: Сабрана дела, VII, Матица српска, 1962,207-233), 186

Опат Бремон (Српски књижевни гласник, 1927, ХХ, 5, 350-358, преузето из: Сабрана дела, VIII, Матица српска, 1962, 179-191), 212

Пол Валери - Кроз једно сећање (Српски књижевни гласник, 1928, ХХIII, 7, 516-524, преузето из: Сабрана дела, VIII, Матица српска, 1962, стр. 66-78), 224

Момчило Настасијевић: Међулушко блато (Музичка драма од М. Настасијевића музика од С. Настасијевића) (Српски књижевни гласник, 1928, ХХIII, 3, 235-237), 236

Поводом издања Сабраних дела Јована Дучића (Српски књижевни гласник, 1929, ХХVII, 2, 111-113), 241

Вирџинија Вулф (Српски књижевни гласник, 1929, ХХVII, 3, 206-212), 245

О Достојевском - Неколико речи за увод (Српски књижевни гласник, 1931, ХХХII, 5, 345-347), 254

Белешка о малом народу (Српски књижевни гласник, 1932, XXXV, 6, 422-426), 258

Гете потпун човек (Српски књижевни гласник, 1932, XXXV, 7, 515-519, преузето из: Сабрана дела, VП, Матица српска, 1962, 119-126), 265

Белешка о књижевним судбинама неких аутентичних критичара (О Сент-Беву, Свифту, Шоу) (Српски књижевни гласник, 1932, XXXV, 4, 295-299), 272

Ракић поет и његова поезија (Милан Ракић, Коларчев народни универзитет, 1938,5-28), 280

Иде ли уметност над светост? (Хришћанска мисао, 1939,6,83-85), 312

Изравнања (Хришћанска мисао, 1939, 11, 115-117), 322

Милан Јањушевић: 1300 каpлара (Српски глас, 4-1-1940, 1,8), 330

Балкан (Белешке једног балканофила) (/i>Преглед, 1940, XVI, 194,65-67), 335

Записи о српској земљи (Приказ књиге Ж. Милићевића) (Српски књижевни гласник, 1940, LXI, 7, 545-549), 340

Наше духовно неимарство - Две путне белешке (Хришћанска мисао, 1940,7-8,67-70), 347

Лаза Костић (Српски књижевни гласник, 1941, LХII, 5, 358-371, преузето из: Сабрана дела, V, Матица српска, 1964,270-290), 358

Забележити име Смиље Ђаковић (Република, 22-Х-1946, ХIII, 51), 379

Нека реч о анонимном раду (Гласник Српске академије наука, 1950, II, 2, 250-254, преузето из: Летопис Матице српске, 2008, 482,5, 1115-1119), 381

Први српски устанак велика је ствар и велика медитација (Књижевне новине, 14-1-1954, 1), 387

Исток Запад - Акциум зар? (Књижевност, 1956, XI, 11-12, 363-369), 392

Срчан антологичар - Поводом антологије Зорана Мишића (Нин, 30-ХII-1956, 313), 403

Прстенови у стаблу - традиције (Дубровник, 1957, III, 3-4, 1-5), 408

Белешка приређивача, 417