У маниру романтичарске историграфије, Мирослав Ж. Симић је књижевним приступом и поетским изразом уз обиље историјских извора, биографски веома успешно приказао личност краљице Драге Обреновић. Рукопис поседује не само књижевну, већ и научну вредност. Ерудита Симић је коришћењем историјских извора и литературе, уз богат научни апарат превазишао оквире публицистике и методолошки приступио историјској науци у истраживању и проучавању једне тако значајне личности у српској историји. Његов списатељски стил у пракси је веома редак и занимљив, јер нам везано за један податак даје неколико драгоцених информација…
Драгиња Луњевица била је зналац више страних језика, писац, преводилац и новинар, пијанисткиња и играчица, бавила се цртањем и креирањем, пливањем и јахањем…
Њен живот, како је и сама записала, одвијао се у матичњаку са седам ћелија: породична – везана за Милићеве Луњевице; духовна – за СП Цркву и Рафаиловиће; учевна – за школе, књижевност и уметност; нехотећа – за инжињера Машина; родољубна – за Србију; судбинска – за краља Александра, и историјска – за династију Обреновић.
Токове развоја и промена ћелија Драгиног живота, ова књига прати и, испраћа.