Аутор: Јеромонах Роман Матјушин
Страна: 185
► Остали детаљи

Јасиков шумарак је прва целовита збирка песама Романа Матјушина препевана на српски језик.

Јеромонаха Романа Матјушина с правом називају „православним Јесењином“. Створена тако да може и да се чита и да се пева, његова поезија променила је животе хиљадама људи у Русији и другим постсовјетским држава, који су трагали за смислом у свету који је смисао одбацио.

Превела са руског: Зорица Кубуровић

После ноћне смене, не очекујући ништа, прочитала сам те песме, буновна, уз јаку кафу, и сав је умор нестао као да га није ни било, узела сам оловку и успут препевавала буквалне преводе. Јер, то је у ствари била права поезија, коју можеш мало да поквариш, али не можеш да је уништиш, јер је мисаони ток поетски. Певао је о ономе што стварно зна, о посту, покајању, молитви. И то су биле песме које успостављају ред у људском бићу, граде испочетка срушену зграду унутарњег мира, камен по камен. Он је имао право искуство самоће и молитвеног живота. Он је проживео дивне поетске тренутке – самоћу у природи која је Божје дело, обнављање душе после молитве и плача, покајање које руши сав имагинарни свет зла.

После много година плакала сам и читала поезију, као у младости, кад сам читала Пушкина. Речи обичне, једноставне, као светлост, прецизне, непогрешиве.

Зорица Кубуровић

Из поговора

"Глас оца Романа Матјушина, пре свега, садржи дубоку мелодију Руске земље, руске душе. Матјушин, као велики усамљеник, по својем духу и својој филопсофији наклоњен природи, има, готово у свакој песми, велико, нарочито и торжествено осећање природе. Песме његове готово су срасле с природом."

Лаза Лазић

Јеромонах Роман (Матјушин)

Јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

Роман је дипломирао руску књижевност, радио је као физички радник, столар, затим средњошколски професор руског и музичког, директор локалног дома културе, а брзо се прочуо и као талентовани песник. Замонашен је 1983. у Псовско-печерској лаври, а две године касније рукоположен је у чин јеромонаха и служио као парохијски свештеник.

Деведесетих година повукао се у пустињску испосницу у Ветрову, мочварној области окруженој степом, потоцима, рекама и језерима, у којој нема насеља и до које нема путева. До његове келије и цркве може се стићи само малим чамцем са плитиким газом, и то само током летњих месеци када ове воде нису оковане ледом и дубоким снегом. Иначе, како нам је и сам рекао, зими се температура у тој области спушта и до 40 степени испод нуле. У овој пустињи, од упокојења његовог духовника, старца Николаја, јеромонах Роман живи сам. Међутим, он је по бројним збиркама духовне поезије, коју хвале најпознатији песници, а најшири круг публике са одушевљењем чита, познат и веома омиљен широм Русије и православног света. Тако, он данас и нама открива лепоту богонадахнутог молитвеног песништва.

Овај велики подвижник, у чијој келији нема ни кревета, за емисију „Духовници" говорио је и о несвакидашњем искуству, завету ћутања у ком је провео пуних осам година.

Разговор са јеромонахом Романом за серијал „Духовници" направљен је током његовог кратког боравка у Србији, када је промовисао двоструки ЦД својих духовних композиција, а сав приход од продаје поклања београдском манастиру Ваведење.

Аутор Веља Павловић

Видео снимак емисије ”Духовници” са оцем Романом Матјушином