Аутор: Димитриј Рогозин
Страна: 408
► Остали детаљи

Веома желим да наш народ најзад научи да користи плодове својих победа. Ми јесмо, без сумње, велики народ у том смислу што ниједно сеоце нисмо непријатељу предали без борбе. Али зашто се касније, у миру, враћамо својим националним пороцима и бестидној раскалашности?
Своје неуспехе најлакше је објаснити „интригама непријатеља”. Наравно да Русија има непријатеље, што не значи да ћемо заувек да чамимо у политичкој изолацији и да се осећамо као гоњена звер.

Главни принцип којег се држим у дипломатији јесте – од непријатеља направи неутралца, од неутралца партнера, од партнера савезника, од савезника пријатеља.

Сигуран сам да ће Русија повратити некадашњу моћ и ауторитет. Имамо талентоване људе и пребогату земљу. Ми смо енергичне кавгаџије и знамо да се заузмемо за себе. Али, у Русији много тога зависи од владајуће класе. Све док су њени поједини утицајни представници опседнути идејом личног богаћења приступајући власти као средству за пуњење сопствених џепова, ништа нећемо постићи. Време је, господо, да мислите и на мајку Русију.


Дмитриј Олегович Рогозин, доктор филозофских наука, ванредни је и опуномоћени амбасадор Руске Федерације. Рођен је 1963. године у Москви. Дипломирао је са похвалницом на новинарском факултету Московског државног универзитета. Радио је у Комитету омладинских организација СССР-а. Није био члан КПСС-а. Године 1993. основао је и стајао на челу Конгреса руских заједница (КРО). Године 1997. победио је на изборима за посланика у Државну думу у Вороњешкој области, и био је члан комисије за импичмент Бориса Јељцина.

За посланика је поново изабран 1999. године, постао је председник Комитета за међународне послове Државне думе и руководилац парламентарне делегације РФ у Парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру. Од 2002. до 2003. године радио је као представник руског председника и главни преговарач са Европском Унијом о проблему калињинградског транзита.
Године 2003. био је копредседник изборног блока „Отаџбина”, који је на парламентарним изборима добио 9,1 процената гласова. У свом округу добио је рекордан број гласова – више од 79 одсто. Од 2004. до 2006. обављао је дужност председника странке „Отаџбина”.

У јануару 2008. године, указом председника Владимира Путина, именован је за руководиоца Сталног представништва Русије у НАТО. Током јужноосетијско-грузијског сукоба успешно је пружио отпор информативном рату против Русије.

Аутор је чланака и књига, укључујући лексикон Рат и мир у терминима и дефиницијама (2004) и политички бестселер Непријатељ народа (2006). Међу руским политичарима први је отворио микроблог у мрежи Тwиттер (@Рогозин).